Tags: Гргур бискуп Дубровачки

Писамце Д(ј)ед мраза кардиналу, и још понешто ...


Неко ће ми рећи да има много пречих ствари у СПЦ ових дана, па о пречим стварима, тј. дешавањима на прилику у Црној гори пишу други. Што се тиче сумњи које немам само ја, волео бих да се не остваре ... а владики Јоаникију венце већ плету његове колеге владике (први, други и трећи), тако да ја не бих ту ништа додавао, само сам "помало" изненађен да се један од њих, који о свему пише херме(неу)тично и нашироко још није огласио ...

Елем, ово писамце (преко медија) митрополита Дабро-босанског г. Хризостома (Јевића) ускоро умировљеном Врх-босанском надбискупу и Сарајевском кардиналу г. Винку Пуљићу (типа оног дечијег "Нећу више да се играм са тобом, врати ми моје крпице"), гото да ми је смешно, опростићете ми као и он сам, увек ме је подсећао на накићеног Д(ј)еда мраза, онако омален и буцкаст са великом белом брадом и црвеним носом, и био ми некако смешно симпатичан. Не познајем га лично, а оно што сам слушао о њему од других креће се од ничим нарочитим изазваног одушевљења до тамо нечим ненарочитим изазваног разочарења, па преносиоце и проносиоце таквих "информација" не сврставам у релевантне, него у непознаваоце карактера, и(ли) користољубце, којима је према ћару и одушевљење и раздушевљење; али ето "мало" ме сврби "куда иде овај брод" и "малкице" пратим оно што сам називам "црквена п(р)олитика", а ту се уденула и ова његова готово "србујућа" епистола.

Да ли је могуће да је г. Јевић тек сада, тј. тек после спопадања новинара, "схватио" с ким се ухватио у коло осмицу (или осмак) и то не као коловођа него као кец (то је онај који је на крају кола, отприлике исто као и онај у дну стола) које врхуни у тзв. "молитвеним осминама", и да Блајбург по њему може у Блајбургу јер је "тамо далеко" али не и у Сарајеву, као да није у питању један те исти дух никад умрлог усташтва међу Хрватима, а посебно међу њиховим клером, погрешно рећи повампиреног за нешто што никад није ни умирало, ни прописно сахрањено.

Додуше има још доста времена до следеће "молитвене осмине" можда се наш Д(ј)ед мраз до тада предомисли, или га предомисле они који одлучују уместо њега, па га опет видимо како нешто читуцка са предикаонице у Сарајевској римо-католичкој катедрали, позивајући (увек малобројне пробране окупљене) на "заједничке кор(ј)ене и јединство к(х)ршћана".

Кроз све ово опет и неодољиво провејава (или се мени причињава) можда не у свему али у понечему профил срПске владичанске шушумиге ових наших бременитих дана (ако хоћете рак-ране наше СПЦ, а са раком се зна како се мора ако хоћете да нешто од преосталог живота спасите, посебно кад је у подмаклом стању): углавном скоројевићког или паланачког, сељачког и(ли) сиромашког порекла (ово наравно није искључиво мана, али је таква статистика гледајући њихове биографије), бистар и паметан (не баш по правилу) али растегљивог морала (готово по правилу), отуђен од народа, размештен по дворовима, изгубљеног осећаја за стварност и обичну свакодневницу, возикан по лимузинама, окружен поповима подрепашима, улизицама и користољубцима, политичарима (углавном безбожницима или сумњивим верницима), (контроверзним) бизнисменима и вип личностима (углавном сумњивог морала), сервилан према надређенима (онима од којих му зависе судбина и богатство), суров према потчињенима (онима за које је умислио да им од њега зависе и судбина и живот), гото индентичан профилу удбашког (средње или ниже-разредног) кадра у неку од владајућих странака размештеног и  јавном предузећу или установи постављеног директора, "помало" погубљен (тј. не сав свој, нема своје мишљење него му јављају) од неограничене власти или од комбинаторика у које се заплео, због нечег ("тајног", ако је више ишта тајно) погодан (до)делиоцима (готово редовно католичке постдипломске или докторске) стипендије и(ли) онима који намичу гласачку већину на сабору ... екумениста не зато што је глуп да у то верује, него што је то цена коју је спреман да плати за митру, унапред опредељен да се око вере може дискутовати и свашта потписивати, а да он владика мора бити. Један мој пријатељ је имао обичај да све ово што сам набројао сажме под констатацију да наше владике живе под стакленим звоном. Отуда ми се и чини да је и ово Д(ј)ед-мразово писамце кардиналу писано из тог "српског владичанског вакума".

Наравно има изузетака: тренутно ми падају (само) двојица на ум (мада није да се и на њих није прикачило барем мало од побројаних "врлина"): један који се недавно упокојио, и један кога су пре неколико година ишћерали јер се отимао ... да бих се обсетио још понеког, морао бих да се мождано пренапрегнем, а за то нисам тренутно расположен.

А опет, можда ја "малкице" претерујем, и по обичају таламбасам где је најлакше, можда је овај доброћудни Д(ј)ед мраз "само" намагарчен од "лукавих Латина" у својој простодушности и наивности, јер им није унапред неверовао као св. Марко Ефески и наш благоверни деспот Ђурађ Бранковић, или их слао у "место рођења" као наш благоверни краљ Милутин ... исповеднике и мученике ћу овај пут изоставити због сопствене лењости за набрајање; а опет се надам да ће тако намагарчен бити и Гргур некад бискуп Дубровачки а сада Дизел-дорфа и Франкфурта на Мајни, ако није већ одавно намагарчен, само још није схватио.

СПЦ и Корона вирус (или: Теолошка визура саопштитеља)



Епископ Сергије: Вирус „Корона“ – између вјере и маловјерја.
АРХИПАСТИРСКА ПОУКА ЕПИСКОПА СИЛУАНА ПОВОДОМ ВИРУСА COVID - 19.

Update 24. март 2020. г.:
Епископ Сергије: „Не бој се, мало стадо“!

Update 20. март 2020. г.:
Свештенству Епархије канадске.
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода.
Саопштење вјернима епархије Захумско-херцеговачке и приморске.
САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА И ЕПАРХИЈСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА.
ВАНРЕДНО САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ.
Саопштење вернима епархије Диселдорфа и Немачке.

Update 18. март 2020. г.:
СВЕШТЕНСТВУ И ВЕРНОМ НАРОДУ ЕПАРХИЈЕ ДИСЕЛДОРФСКЕ И НЕМАЧКЕ.
Патријарх Иринеј: "Да Васкрс дочекамо у мањем страху него што смо данас".

Update 19. март 2020. г.:
о. Предраг Поповић: БОГ ЈЕ ЗАУСТАВИО СМРТ ЗБОГ ЛИТИЈЕ, КАКО НЕЋЕ ВИРУС!

Завршен састанак Патријарха и Председника.
Izjava za medije patrijarha Irineja nakon sastanka sa predsednikom Vučićem.

Update 19. март 2020. г.:
Патријарх Иринеј у самоизолацији.

Update 20. март 2020. г.:
Почело отказивање тзв. Васкршњих водица:

Одлука епархије Ваљевске о прекиду освећења васкршњих водица.
Епархија Жичка: Саопштење за јавност поводом ширења корона вируса.

Почела богослужења без верног народа у Хрватској
(било је питање дан или два и ко ће пре):

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ.

На сајту СПЦ: исто саопштење, само "мало" рестриктивније за народ:

Саопштење епархија Српске Православне Цркве у Хрватској.

(Бојим се да ако овако настави са саоштењима, нећу имати кондиције да пратим, а обашка да имам преча посла).

Руска Црква ДЕЗИНФИКУЈЕ КАШИЧИЦУ после сваког причесника.
Инструкция настоятелям приходов и подворий, игуменам и игумениям монастырей Московской епархии в связи c угрозой распространения коронавирусной инфекции.

Update 21. март 2020. г.:
Практични савети Руске Православне Цркве за време пандемије.

* * *

Молитве у време глади и помора.
Патријарх Павле: Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника.

ПАСТИРСКО ПИСМО ЕП. ТЕОДОСИЈА: УПУТСТВА ЗА БОГОСЛУЖБЕНИ И СВЕТОТАЈИНСКИ ЖИВОТ ЕПАРХИЈЕ У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ ВИРУСА КОРОНА.

* * *

Update 21. март 2020. г.:
Саопштење Патријарха српског г. Иринеја.

(А зашто се "лепо" и јасно и једноставно не каже народу (ако сам добро схватио ово "од беде" издато саопштење њ. с.:
Сутра немо' џаба да идете на литургију, јер ионако нећете бити пуштени у цркву.)

У ова три доле дата саопштења, ипак неко какво-такво упутство, неки покушај довијања (сналажења) и нека конкретнија бриг(иц)а о богослужбеном животу у овим (не)условима:

Ко се чува и Бог га чува.
Саопштење епархије Бачке.
СВОМ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ НАРОДУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ.

* * *

Update 23. март 2020. г.:
А почели су и добро плаћени безбожници да се "брину" за здравље побожног народа (такође је било питање дан-два, ваљда кад су утврдили да им није ништа, вратили су се уобичајеним антицрквеним активностима), а САС СПЦ деман(т)лује, што је такође редовна активност:

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ.

Update 24. март 2020. г.:
Саопштење епархије Будимске.
(Тамо Срба има таман толико да и не морају да затварају цркве, или да примењују неке нарочите мере заштите).

Update 25. март 2020. г.:
протојереј Радмило Радовић: ИСПИТ ВЈЕРЕ МЕЂУ ВЈЕРУЈУЋИМА.
Драгослав Бокан: ПРИЧЕШЋУЈТЕ СЕ И НЕ БОЈТЕ СЕ.

Саопштење свештенству, монаштву и верницима епархије Сремске.

Update 25. март 2020. г.:
Саопштење за јавност епархије Ваљевске
(Еп. Милутин и два свештеника заражени корона вирусом).


Update 27. март 2020. г.:
Саопштење епископа Доситеја за скандинавско намесништво.
Прота д-р Војислав Билбија: Не дајте да вас зло поколеба.
Јавни сервис одбио захтјев Митрополије за пренос богослужења.
Бојко Борисов: Не могу да затворим цркве.

Update 28. март 2020. г.:
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода поводом најновијих препорука Владе Србије ...
Саопштење митрополије Аустралијско-новозеландске.

Update 30. март 2020. г.:
Вечная память: Преминуо еп. Ваљевски Милутин (Кнежевић).

протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Тајна Светог причешћа у Православној цркви.

Update 5. апр. 2020. г.:
Презвитер д-р Оливер Суботић: О покушају смештања Светог Причешћа у епрувете.

Update 8. апр. 2020. г.:
Еп. Сергије: Писмо из Рмња.
протојереј-ставрофор Слободан Радојчић: Беседа у недељу пандемије корона вируса.

Update 13. апр. 2020. г.:
Бугарске цркве отворене у Велику и Светлу недељу.
еп. Јоаникије: Привођењем митрополита Амфилохија сви смо повријеђени.
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода.

Update 14. апр. 2020. г.:
протојереј д-р Дарко Р. Ђого: Да не будемо на Васкрс на Лигургији, ко то може тражити од нас?
д-р Здравко Пено: ТАЈНА ПРИЧЕШЋА И ПРЕЛЕСТ ВИРУСОМАНИЈЕ.

Update 16. апр. 2020. г.:
Светски јеврејски Конгерс: Подршка Вучићу у борби против епидемије.
проф. д-р Јован Антовић: Не постоји ниједан разлог да народ буде у мега маркетима, а да не буде на св. Литургији.
јереј Владимир Марковић: Не бојте се! Не бојте се јер знамо и све нам је ово најавио наш мили Господ.

Опет: Молитвене осмине за јединство к(х)ршћана ...


Протеклих је година овде неколико пута писано о тзв. Молитвеним осминама, тј. о скандалозном саслуживајућем учешћу у њима самог себе назвавшег бискупом Дубровачким Гргура (Дурића). Ко се овде и са ким моли и за шта ипак "помало" остаје нејасно, барем простој православној душ(иц)и каква би наша хтела да буде; а може бити да немамо довољно времена и воље да овај (превасходно) Прекодрински феномен испитамо у ситна ребарца.

Међутим, чини нам се, десио се ипак корак напред, тј. уназад (зависи одакле се гледа), митрополит Хризостом (Јевић) барем није у орнату као пређе Гргур, него само нешто "мало читуцка" са римо-католичке предикаонице. Дакле од са-служивања се по-вратило на са-мољавање. Можда ће једног лепог дана, корак по корак, ако нас не претекне смак света, наши дични архијереји доћи и до православног и канонског становишта и стајалишта по питању (не)милог интер-комунија.

Вреди ли се за то (просвећење њиховог ума и оправослављење) молити или не, или је ипак боље гледати: ако не своју си фајду, а онда своја си посла, просудите сами, према сопственим приоритетима  ...

Лично сматрам да у екуменизам (који дефинитивно врхуни у паљењу свећа и заједничкој (безличној) молитви тамо неком једном (истом свима) богу са врачевима, шаманима, гуруима, факирима и бискупицама и сл.) нико ко је здраве памети не верује, само се некима то у оваквој подели (духовне) власти веома исплати, или тако одрађују дуг оном ко их је поставио ту где су, па нам упорно свируцкају к'о лоши хармоникаши ... упорно вређајући наш (добар) слух и нашу (здраву) памет.

Шта се "ново" дешава у СПЦ? Ништа ново, кола и даље иду низ брдо


Заједничка црквено-дипломатска изјава (ко и већина готово ничим битним или паметним изазвана, осим њиховом жељом да се подруже) епископа и бискупа (ко је ко само Свемилостиви зна), у којима се између осталог уравњују српске и хрватске жртве ... Да ли је у наслову "ИЗЈАВА ЕПИСКОПА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ И КАТОЛИЧКИХ БИСКУПА ЦРКВЕ СА СУСРЕТА У ПОЖЕГИ" дошло до "случајне" копи-пасте грешке, па се не зна чега су епископи СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ, а католички бискупи су ЦРКВЕ. Хвала Богу, ово углавном нико и не чита, па се с том чињеницом највише и оперише при склепавању оваквих приопштавајућих саопћења.

... А молитвено-самољавајуће осмине, или како год ... опет и опет (углавном код Прекодринских), све док се жаба не скува.



У Сарајеву митрополит Хризостом наставља оно што је поч. митрополит Николај предано чинио.


Нажалост млађани Димитрије (Рађеновић) је сигурно нагазио на распуће свог "дичног" предходника, уз наравно (прећутни) бефел заједничког им "духовног оца". Хвала Богу што не чекасмо тако дуго да видимо какве су то моћне молитве, моћније од Дурићевих (по његовом сопственом исказу) ...


Ових дана још једно Јефтићево ишчадије, Макса дарвиниста (неки га по згради патријаршије због тога зову Мајмун) иструћа босфорџијску поему. О љубави највише - они који је немају према својим ближњима, као и о поштењу - оне којима је то отежавајућа околност за бављење својим (најстаријим) занатом ...

Могло би се о овоме нашироко и надугачко, ал' што трошити време и абати мозак ... евентуално се помолити, и то не за њих, него за нас, народ Божији који уместо пастира има вукове, за нашу Српску (још увек барем декларативно) Православну Цркву ... ако имамо воље и снаге.

"Живопис" о. Стаматиса Склириса у Пребиловцима

(Кликом на слику отвара се галерија.)

Овог сам се и прибојавао, ал' шта друго може да испадне од бискупа Гргура и спонзора му археолога Тасе.

Много су писали благочестиви српски иконописци о "православности" и "подобности" радова о. Стаматиса Склириса, ал' шта вреди ... у СПЦ је једино битно мишљење епископа, и то не свих ... Добро да му нису дали и Велики храм св. Саве да га удеси својим сликовницама.

Чему смо се смејели 90-тих и мало после, а сада штуцамо ...

Почивши патријарх Павле је био познат по својим умотворинама (у жаргону - бисерима), веселим досеткама - пошалицама ... чије су "жртве" углавном биле из његове радне околине, многе од њих се и сада препричавају међу веријућим и неверујућим Србима.

Сетих се неких од њих готово пророчких гледе пензионисаног еп. Атанасија (Јефтића) бившег Захумско-херцеговачког, који је пре 2000-тих година био поприлично омиљен у народу, превасходно због свог декларисаног (сада ми се чини и нападног, театралног) антикомунизма, а касније и антимилошевићевства.

Када је једном од "згодних" прилика ј-м Атанасије предлаган да се бира за епископа, тадашњи еп. рашко-призренски (а можда већ и патријарх) Павле је устао и рекао да Атанасије не може бити биран за епископа јер НЕМА ПОСЛУШАЊА. Тада смо се сви овоме смејали као још једном од Пајиних (тако је народ тепао патријарху као и сваком Павлу, додајући по некад испред: дека) бисера, а испоставило се суштој истини - да Атанасије није био за епископа, а и кад је изабран да се ту кратко задржао (изговарајући се болешћу, коју је у међувремену вероватно и стекао, мада не исте дијагнозе као почетна), и углавном порадио на пропасти своје сопствене душе и душа оних који су му послушни, попут оног несрећника Гргура што сам себе назва бускупом Дубровачким. Поред безглавог двојца Карануши-Морачанин који је задужен за растур Светосавских тековина, административну и медијску смутњу у СПЦ и преотимање епархија, он је корифеј и апологета богослужбене неообновљенске смутње.

Једна (можда још старија прича): када су на првим вишестраначким изборима комунисти "изгубили" од социјалиста (!!!) патријарх Павле му је говорио: Ето оче Атанасије, ваш живот више неће имати смисла. На зачуђено питање. Зашто? одговорио му је: Па комунисти су пали с власти, и ви нећете имати више кога да мрзите. ... Шта је било после и сами смо сведоци: Атанасије се стварно погубио у археографским ископинама, можданим гимнастика, хеликоптерима, штићењу превејаних лопова и лагаријама .... а предмет мржње је успешно заменио - ту је сад некадашњи му брат по духовном оцу - еп. Артемије (и понеки честити монах старог кова, попут архимандрита Венијамина) уместо комуниста. Жар мржње је исти, ако не и већи ... како то обично бива код народности од које он заправо потиче, а мање код народа на чију се стабљику лажно и безуспешно накалемљавао ... 

Архимандрит Пантелејмон Јужноафрички поново у окриљу свог духовног оца еп. Артемија.


Прегледавши слике са линка Фотогалерија са Литургије и Хиротоније хор-епископа Николаја приметих међу монаштвом еп. Артемија и архимандрита Пантелејмона, дуго пребивајућег у Јужној Африци, који се поново обрео у окриљу свог духовног оца.

Како се у протеклим деценијама једина српска парохија у Јужној Африци, од Аустралијско-новозеландске епархије СПЦ нашла у окриљу Александријске патријаршије мутљавином и колебљивошћу овдашњих црквених властодржаца, у најмању руку је интересантно, и нешто о томе је писао прота С. Милетић (заједно са пок. протођаконом проф. др. Станимиром Спасовићем) у својој "Историји СПЦ у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци".

О својим разлозима архимандрит Пантелејмон пише више на свом Фејсбук-профилу.

У Београдској Патријаршији (оличеној у свемоћном Синоду неравноправног двојца Карануши-Морачанин) наравно и даље неће да примете да је одавно прошло 5 до 12, и даље гурају смеће под тепих, и даље бахато брину само о својој власти, и даље брину своју главну бригу око тековине (између осталог отимање још једне епархије); а о душама (и ових и оних, а и свију нас) ... бринуће се драги Бог, јер Он то ради много боље од којекаквих самонапасајућихсе и ко зна од кога и како постављених (архи)пастира.

Традиција самољавања, а и саслуживања - тзв. молитвене осмине.

biskupiКо би други ако не опет Гргур Здурић (самоназвани) бискуп дубровачки, тако ти је то са безобразном децом, која се провуку без батина, казне или опомене - помисле да им је безобразлук прошао и да је то дозвољен начин понашања.

Прошле године смо имали нешто мало дилеме (0,001%) да ли је реч "само" о самољавању или о "стидљивом" саслуживању (а може бити да само нисмо имали времена ни воље да баш пажљиво прегледамо сав материјал), ове године нема никакве дилеме: Гргур је у орнату (додуше у свом неформалном стилу без камилавке и пане или митре), Владан вилозоф под епитрафиљем, чита се нешто, ђакон у стихару и са ораром кади ...

Нешто више слика на сајту Дубровачке бискупије, а и на сајту Захумско-херцеговачке епархије јер се они немају ра'шта стидјети ...

Званични сајт СПЦ наравно ћути о свему, гура под тепих, док се прашина не слегне ... наравно имају се преча посла: богојављенско брћкање, пријеми премијера и председника Сврбијице у одвојеним аудијенцијама ...

Повезани постови:
Српска "божанствена" траги-коме(н)дија - најновије.
Српска "божанствена" траги-коме(н)дија (наставак), илити: мали од скандала.
ЈАНУАР 19. СВТ. МАРКО (ЕВГЕНИК) АРХИЕП. ЕФЕСКИ, ИСПОВЕДНИК ПРАВОСЛАВЉА.

Има их вероватно још, али дати су некако најповезанији са ликом и делом овог недавно "докториралог" на зизјулаштини несрећника, за чију ће душу свакако одговарати његов падрон Атанасије (Јевтић), иако некако у ово време увек нестане из јавности ... Што рек'о весели Фиралет пре задњег "покајања": Ово (све више и више) није моја црква.

Текст екуменистичког „молебана“ одржаног 8/21.1.2015. у Дубровнику (фото) - update 27. јануара 8,00 ч.
[Ама НИКО други не доноси, а баш смо били радознали ... гледе квазилитургичности овог текста.]

Српска "божанствена" траги-коме(н)дија (наставак), илити: мали од скандала

oltar-grigorije2

Васкрс у Требињу 2014-ог лета Господње милости.

Помисли обични човек да се у овој нашој премучен(ичк)ој СПЦ већ све лоше исподогађало, и да га више ништа не може зачудити, нити изненадити ... посебно од некавог Гргур(иј)а Здурића који сам себе назва бискупом ономадне ... кад оно, међутим .... Дајемо само слику на којој се виде ђеца у олтару, посебно она женска, где им место није, око горњег места.

Шта ли су он и његов ментор умировљени, немирни и бивши еп. Захумско-херцеговачки (па још и Приморски - како сам прикачи својој титули) Апостасије Јефтић утриповали? Чини ми се да ни њима самима није баш најјасније. Очигледно (поред већ пословичне несмирености, непослушности Цркви и њеном учењу и искуству, а и помањкања побожног страха илити поштовања, тј. почетка безбожништва - мишљења да нам је дозољено све шо нам падне на памет): тешки облик прелести, под видом (пре)учености (тачније погубљености у парцијалним археографским и другим разним "знањима" чијим се сматра баштиником и јединим самоовлаштеним тумачем) код другог, а код првог ... ко њега уопште ишта и пита (није ни био неки студент, а владика је постао протурањем лопте кроз ноге са својим ментором), а сад је само извођач прљавих радова, илити: главни скандал-мајстор у СПЦ. Весељак Фиралет (који је углавном правио политичке, а не канонске и верорушилачке испаде) може слободно у пемзију, добио је наследника који га премашује у свему.

За знатижељне више слика овде, а и овде.