Category: спорт

Category was added automatically. Read all entries about "спорт".

In memoriam: Марјан Ј. Бенеш (11. јун 1951. Београд + 4. септ. 2018. Бања-лука)


Неки ће рећи до ово и нема много везе са овим ЖЖ-ом, али ја осећам потребу да то овде објавим ... ако ништа у три иста града смо живели неко време својих живота (можда не увек у исто време): у Београду, Бања-луки и Тузли.

Због њега и Мате Парлова (и касније браће Качар) комшилук по целој бившој Југославији је гледао бокс и окупљао се око црно-белих телевизора ЕИ Ниш по (тада не тако честим) домовима који су их имали.

Нажалост, боксовање му се убрзо (проблеми са видом од многобројних примљених удараца; такав му је био и стил - са спуштеним рукама и готово без одбране, па с ким упали - упали, а с ким не - не) и дугорочно одразило на здравље.

Великодушан и несебичан, и изгледа се на крају толико истрошио да је звршио у дому за старе католичког Каритаса. "Помало" и песник (и музичар), његова песма „Ти не знаш, а ја те волим“ (и још понека) је прославила певачицу народне музике Милену Плавшић, препознавајући психолошки профил обога, знам да: нит' јој је он шта тражио, нит' му је она шта дала, а њој се веома исплатило. Док сам служио други део војног рока далеке '85-те (Зимске олимпијске игре у Сарајеву, и посттитовска Југославија која и не помишља да ће јој ускоро крај) често сам са мојим друговима војницима навраћао у његов кафић у тржном центру ...

ШАМПИОН ПЛЕМЕНИТОГ СРЦА: Тешка болест јача од Бенеша.

Kockar u ringu – Marijan Beneš.

Википедија.

Sic transit gloria mundi ... додуше није он за ту светску славу много ни марио.

Југословенски филм "Боксери иду рај", можда и нема баш превише (а можда и има) везе са Марјаном, али лепо звучи ... гледе одласка у рај барем једне сорте намучених спортиста.

Почивај у миру, добри човече.

Литургикон - четверојезични

Литургикон"Литургикон" - издање "Источник преса" издавачке куће Канадске епархије СПЦ, издато у Милтону 2000. године у 2000 примерака. Ово је заправо упоредни текст Литургије Св. Јована Златоуста на четири језика: старогрчком, црквенословенском, србском и енглеском. Корисно издање за вишејезичне средине, каква је она у Канади и САД-у.

Главна примедба тзв. "новотараца" на ово издање је да је у грчки текст "насилно" уметнут тропар трећег часа, а кога нема у грчким служебницима, уз обавезно напомињање да га нема ни у србуљским (тј. старо-древним србско-словенским извлаченим из нафталина, или можданом гимнастиком рестаурисаним, све према прилици и потреби, или тренутном (не)расположењу претемпераментног богослужбеног археографа), и да је то руски уметак позних векова. Како је моја маленкост схватила (може бити не исправно): ово је издање приређено за србске свештенике у вишејезичним срединама, а они још увек углавном не избацују овај тропар, ако нису својеглави и новотарски настројени.

Напоменућу овде оно што је преп. Јустин (Поповић) у поговору својих превода литиргија на србски рекао, а то се своди на ово: и он лично сматра да је тај тропар сувишан, али да га не треба самовољно избацивати без доношења саборске одлуке по том питању, и да се дотле треба придржавати синодских штампаних издања и важеће, да не кажем "вековне" богослужбене праксе СПЦ. Врло једноставно, само треба "мало" послушности ... које нема ни међу епископима ни међу свештенством, а и ђаконство има своје епизоде у овој српској "божанској траги-коме(н)дији".

Линк за преузимање (пдф 14,1 мб).