Category: россия

Category was added automatically. Read all entries about "россия".

Архијерејска селфоманија

В день 1000-летия преставления св. равноапостольного князя Владимира (фото)

Архијерејска богослужбена а(та)на(са)рхија сликом и приликом ... ономадне


У недељу 17. маја (по н. к.) у Великом храму Св. Саве. Слике говоре више него речи (све у свему - тотални раскид са српском освештаном богослужбеном праксом - и древном и савременом), ал' није згорег да се мало и п(р)оговори, тј. укаже на понешто:

  • како су обучени архијереји, тј. шта који од одежди носи или не носи: архиепископ Јован као началствујући, по грчки - са митром и великим омофором, еп. Атанасије (Ракита) по српски, тј. по Павловски - са митром и малим омофором, два македонца с краја по грчки - са малим омофорима и пана-камилавкама, и корифеј "обновљенства" - пензионисани еп. Атанасије (Јефтић) бивши Захумско-херцеговачки по своме - без митре са малим омофором, и на месту које му не припада по нечему што би се звало протокол, овај пут без кечета, што је ипак за похвалу ... (Повезан пост: Дилема: кече или митра ...)

  • око честица чарџује (началствује) пензионисани еп. Атанасије (Јефтић) да би све било под контролом - тј. да би честице за мртве сигурно биле са дискоса убачене у путир за причешће верних, јер је Вранишковски био неко време у Русији (на лечењу), па се можда тамо оправославио и увео у богослужбени ред.

  • пензионисани еп. Атанасије (Јефтић) прима причешће из руку архиепископа (који успут говорећи није његов), како су се остали архијереји причешћивали не види се на сликама, ал' основано сумњам тако исто. Мада кад се пажљивије погледа слика бр. 3 - Ракита покушава да својеручно узме тело, иза леђа великог имењака.

  • И на крају пензионисаног еп. Атанасија (Јефтића) нема на слици ... сигурно је утекао, јер је Таса познат по томе што ни једно богослужење не издржи до краја.

  • И по обичају: још једна круцијална геста из уобичајеног репертоара пензионисаног еп. Атанасија (Јефтића) - представа за незнавене и играње са децом, тј. плашење исте. Овај га мали гледа поприлично равнодушно и сморено (заправо га и не гледа), и не наседа на Тасино глуматање. По томе би се могло рећи да ипак има неке над(иц)е за Србиј(иц)у.

Опет и опет: А сад један деманти ...

7140_ljiljana-markovic2_origh petra-cvijic-printscreen6

Елем, реших да од једне теме направим две, и да раставим оно што је веома спојиво не само тагом: Српска посла, тј. да "мало" шкрабуцкам, кад већ имам жж илити блог ... Надам се да ми неће прећи у навику да "креирам јавно мњење", јер имам преча посла око куће.

Чувена спикерка и водитељка другог дневника на некадашњој РТБ (Радио Телевизија Београд) г-ђа другарица Љиљана Марковић, остаће запамћена по једној сада већ архетипској реченици: А сад један деманти ... пошто је њој то углавном допадало да чита. Чувена, зато што смо тада имали само две ствари које нам се не свиђају - 1. и 2. програм РТБ-а, мада су и сада веома чувене спикерке тзв. централних информативних емисија телевизија са тзв. националном фрекфенцијом, попут симпатичне Петре Цвијић, чије се путешествије пошто је џипем (што би рек'о Радашин или неко од његових Петловчана) кога у Србији има свака мало виђенија шуша, прегазила оног несрећног чичу завршило (вероватно привременим, док се прашина не слегне) нестатком испред очију јавности.

Collapse )

Наравоученије, илити (прости) силогизам: убудуће се њ. с. никако не сме дозволити да говори из своје главе (за сада у званичним приликама), него има да чита говор који му је унапред припремио или одобрио имењак.

Литургикон - четверојезични

Литургикон"Литургикон" - издање "Источник преса" издавачке куће Канадске епархије СПЦ, издато у Милтону 2000. године у 2000 примерака. Ово је заправо упоредни текст Литургије Св. Јована Златоуста на четири језика: старогрчком, црквенословенском, србском и енглеском. Корисно издање за вишејезичне средине, каква је она у Канади и САД-у.

Главна примедба тзв. "новотараца" на ово издање је да је у грчки текст "насилно" уметнут тропар трећег часа, а кога нема у грчким служебницима, уз обавезно напомињање да га нема ни у србуљским (тј. старо-древним србско-словенским извлаченим из нафталина, или можданом гимнастиком рестаурисаним, све према прилици и потреби, или тренутном (не)расположењу претемпераментног богослужбеног археографа), и да је то руски уметак позних векова. Како је моја маленкост схватила (може бити не исправно): ово је издање приређено за србске свештенике у вишејезичним срединама, а они још увек углавном не избацују овај тропар, ако нису својеглави и новотарски настројени.

Напоменућу овде оно што је преп. Јустин (Поповић) у поговору својих превода литиргија на србски рекао, а то се своди на ово: и он лично сматра да је тај тропар сувишан, али да га не треба самовољно избацивати без доношења саборске одлуке по том питању, и да се дотле треба придржавати синодских штампаних издања и важеће, да не кажем "вековне" богослужбене праксе СПЦ. Врло једноставно, само треба "мало" послушности ... које нема ни међу епископима ни међу свештенством, а и ђаконство има своје епизоде у овој српској "божанској траги-коме(н)дији".

Линк за преузимање (пдф 14,1 мб).