Category: образование

Category was added automatically. Read all entries about "образование".

Два попа и џогерка, или тако некако ...



Близу места где сам у недељу видео оно куче које се раскомотило у фотељи (готово граница Београдске и Сремске епархије), јуче поподне видех нешто готово хиперреално, као из Алмодоварових филмова, а помало ме подсети и на оца Пају, Белог Бору и његову младу (славни југословенски глумци Мија Алексић и Беким Фехмиу и нека Циганчица) из "Скупљача перја" ...

Пењући се уз благу узбрдицу, на даљини од око 50-так метара, испред себе спазих две поповске мантије, које ми по дефолту привукоше пажњу. Старији поп (чини ми се не више од 60-так година) иде позади, а испред њега на неколико корака млађи (као да је тек или недавно завршио богословију, значи 20-так година одприлике), који у левој руци држи торбу (налик оној коју носе лекари кад иду по кућама), а десном руком држи за руку младу жену обучену као за џогинг - у хеланке и мајицу на бретеле - све црне боје ...

Док сам идући за њима на одстојању премишљао какво је ово чудо, старији свештеник (може бити отац овом млађем) се благо окренуо са блаженим изразом лица који као да говори: Зар нису слатки? а млади пар је имао онај приглупи израз лица који имају заљубљени ... Да је било у питању двоје младих које се држи за руке и зателебљено гледа, вероватно ми ово и не би привукло нарочиту пажњу, али ове поповске мантије учинише призор хиперинтересантним, и покренуше у мени опет питања која ме "помало" гребуцкају низ година: 1) Каква и из каквих породица деца сада уписују поповске школе, а каква тек из њих излазе? 2) Каква чуда могу да направе "модерне" снајке кад дођу у кућу родитеља свога мужа? 3) Како се све креће ка Оном што није Бог, па и Црква - то јест оно што се пред нама појављује називајући се тим именом ...

Стадоше на семафору, а ја продужих даље путељком ... премишљајући где су били и шта су радили, може бити да су опојали неког на оближњем Бежанијском гробљу. Но, да су сели у лимузину, као и већина попова, ја их и не бих видео, и не бих сад претурао кроз главу разна досадна питања.

Слика нема, нисам био у позицији, а није ни било згодно ...

Архијерејска богослужбена а(та)на(са)рхија сликом и приликом ... ономадне


У недељу 17. маја (по н. к.) у Великом храму Св. Саве. Слике говоре више него речи (све у свему - тотални раскид са српском освештаном богослужбеном праксом - и древном и савременом), ал' није згорег да се мало и п(р)оговори, тј. укаже на понешто:

  • како су обучени архијереји, тј. шта који од одежди носи или не носи: архиепископ Јован као началствујући, по грчки - са митром и великим омофором, еп. Атанасије (Ракита) по српски, тј. по Павловски - са митром и малим омофором, два македонца с краја по грчки - са малим омофорима и пана-камилавкама, и корифеј "обновљенства" - пензионисани еп. Атанасије (Јефтић) бивши Захумско-херцеговачки по своме - без митре са малим омофором, и на месту које му не припада по нечему што би се звало протокол, овај пут без кечета, што је ипак за похвалу ... (Повезан пост: Дилема: кече или митра ...)

  • око честица чарџује (началствује) пензионисани еп. Атанасије (Јефтић) да би све било под контролом - тј. да би честице за мртве сигурно биле са дискоса убачене у путир за причешће верних, јер је Вранишковски био неко време у Русији (на лечењу), па се можда тамо оправославио и увео у богослужбени ред.

  • пензионисани еп. Атанасије (Јефтић) прима причешће из руку архиепископа (који успут говорећи није његов), како су се остали архијереји причешћивали не види се на сликама, ал' основано сумњам тако исто. Мада кад се пажљивије погледа слика бр. 3 - Ракита покушава да својеручно узме тело, иза леђа великог имењака.

  • И на крају пензионисаног еп. Атанасија (Јефтића) нема на слици ... сигурно је утекао, јер је Таса познат по томе што ни једно богослужење не издржи до краја.

  • И по обичају: још једна круцијална геста из уобичајеног репертоара пензионисаног еп. Атанасија (Јефтића) - представа за незнавене и играње са децом, тј. плашење исте. Овај га мали гледа поприлично равнодушно и сморено (заправо га и не гледа), и не наседа на Тасино глуматање. По томе би се могло рећи да ипак има неке над(иц)е за Србиј(иц)у.

ДЕЦЕМБАР 12. СВ. СПИРИДОН ЕП. ТРИМИФУНТСКИ, ЧУДОТВОРАЦ (СЛУЖБА И АКАТИСТ)

СВ. СПИРИДОН ЕП. ТРИМИФУНТСКИ, ЧУДОТВОРАЦ После дужег времена ево да објавимо нешто озбиљно (а и обимно), а што смо завршили још прошле године, но никако да га прегледамо "барем још једном". Очигледно је да код Срба поодавно постоји потреба за комплетном службом свт. Спиридону (јер она из доступних нам "Минеја" није комплетна) - барем тамо где му је храм посвећен, или где се слави ...

Текст службе доносимо према тексту објављеном на сајту зографског јерођакона Јустина, који га је приредио према рукописима из свог манастира. Текст смо додатно редиговали и привели нормама савремене руске редакције црквенословенског језика. Додали смо и текстове из "Псалтикиен Минейник" (допѫлнен и преработен от Манасия Поп-Теодоров, учител в Соф. Духовна Семинария, 1922. год.) за које о. Јустин даје само број странице.

Текст акатиста доносимо према издању тзв. гражданским шрифтом: "Акафистник" издательство "Даниловский благовестник"; 2001, стр. 563-575. Користили смо такође и више текстова доступних на интернету.

Уколико у предложеном тексту уочите неке више или мање опаке грешке молим вас да ми (при)јавите.

Светитељу, оче Спиридоне, моли Бога за нас!

Линк за преузимање