Category: наука

Category was added automatically. Read all entries about "наука".

Протојереј-ставрофор д-р Матеја Матејић (1924+2018)

Дужност свих нас у Цркви јесте непрекидно молитвено сећање на наше учитеље, сараднике, ближње и предходнике.

Апостол Павле, обраћајући се Јеврејима, слови: ”Сећајте се својих учитеља  који су вам проповедали реч Божију; гледајте на свршетак њихова живота  и угледајте се на веру Њихову.” (13:7) Стога, ових неколико редова и биографских података пишем из захвалности према оцу Матеји Матејићу; свештенику, писцу, антологу, професору, оцу и пријатељу.

Проту Матеју упознао сам у Чикагу, 2004. године. Тада, и ако већ дуже у пензији, преваливши 80. лета, Прота је био духовно крепак, веома активан, бистар и ведрог духа. Сећам се предавања које је одржао у Чикагу у сали Саборног храма. Тема је била: ”Четири принципа библијског даривања.” Након предавања, док смо шетали, застао је и некако свечаним тоном рекао: ”Знаш, дете, мислим да сам вечерас промашио тему, али сам свима послао јасну поруку.” После одласка у пензију неуморно је писао, а повремено је држао предавања на Универзитету и, по позиву, у многим српским храмовима Америке и Канаде.
Collapse )
Вечан ти помен Прото!
протођакон д-р Дамјан С. Божић

ИСТОРИЈА СРПСКОГ БОГОСЛУЖЕЊА

Промоција пројекта Историја српског богослужења Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду биће приређена у четвртак, 25. јануара, у 13 сати, у Свечаној сали САНУ.

Говоре: академик Владимир Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, проф. др Смиља Марјановић Душанић, архимандрит др Тихон Ракићевић и проф. др Владимир Вукашиновић. Том приликом биће представљене књиге из едиције Историја српског богослужења: Српска барокна теологија Владимира Вукашиновића и Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара из XVI века  Ратка Хрваћанина, као и посебно издање наведене едиције Литурзи и литурголози Србољуба Убипариповића, Владимира Вукашиновића и Ненада Милошевића.

Уочи великог јубилеја – Осам векова самосталности Српске Православне Цркве - Институт за литургику Православног богословског факултета Универзитета у Београду покренуо је пројекат Историја српског богослужења. Он за  циљ има да у две основне, вишетомне едиције сагледа осмовековну историју литургијског живота Српске Цркве узету у свој њеној  ширини. Ова историја обухвата литургијску, односно светотајинску праксу и њено окружење: храмове у којима се богослужења врше, ликовне и музичке уметничке изразе и паралеле оном што се верује и свештенослужи, предмете примењене уметности, специфичне начине доживљавања и организовања времена и сложене системе разумевања и тумачења узајамних односа свих ових феномена. На овај начин би истраживање историје богослужбеног живота Српске Православне Цркве обухватило испитивање и разумевање свих побројаних феномена у њиховом узајамном односу, у једном динамичком преплитању спољашњих и унутрашњих покретача њиховог развоја и промена, у процесу стваралачког преображаја српске културе који је добрим делом носио и доносио његов развој.  Овом приликом биће представљене прве две књиге главне едиције Историје српског богослужења: Српска барокна теологија  и Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара из XVI века  и прва књига посебних издања: Литурзи и литурголози Српске Православне Цркве. Уредник књига је проф. др Владимир Вукашиновић, управник Института за литургику.

Овде нешто слика.

Света безбожничка Дарвинова теорија еволуције и БФУБ

Zdravko_Peno.jpgУ Србији се паки и паки оплело и заплело око Дарвина путем петиција ... јавили су се прво научници који би да га избаце из школе, а потом су се јавили отворени безбожници (такође колеге научници) да их нападају (што и није ништа изненађујуће), а потом су се (на општу саблазан и изненеђење недовољно упућених) верујућих јавили и професори [углавном они млађи осим једног залуталог историчара (који иначе кад-год га само мало попритегну потписује све што му се подмести) и једног "помало" опскурног филозофа (за кога се студенти бројних генерација питају шта он ту уопште ради)] Богословског факултета Универзитета у Београду (такође позивајући се на своје научењаштво и д-рте, тј. академске титуле) предвођени (и не тако више млађаним, али свакако погубљеним у мноштву шта бих радио и где бих седео) еп. Максимом Васиљевићем ...

И не бих ни писао о овом готово дневнополитичком перформансу и једних и других (који изгледа намерно или ненамерно прави димну завесу редовном заседању архијерејског сабора СПЦ), у коме (ваљда једини) на разним телевизијама народни посланик и председник скупштинског Одбора за образовање бивши санџачки муфтија ефендија Муамер Зукорлић брани Господа Бога као Створитеља свега у православној (по подацима из Пописа) Србији и од Срба разних фела, мада ценим неки ће рећи задртост а неки готово исповедништво д-ра Радмила Рончевића и д-рке Љиљане Чолић која је због отвореног супротстављања Дарвину и еволуционистима изгубила министарску фотељу у "најпобожнијој српској влади" од комунистичког преврата, оној д-ра Војислава Коштунице ... да се коначно није огласио неко од научењака из СПЦ са другачијим од овде пожељног и профитабилног мишљења, д-р Здравко Пено (колико се сећам Солунски доктор) рекавши (одприлике): Битно је шта каже Максим исповедник, а не тамо неки Максим ... предходно поучивши мало православној теологији и коришћењу логичког апарата премодерног владику и колегу д-ра Тасиног Максу.

И понекад (али много често) ми се учини да су се пулени Атанасија Јефтића (поглавито Максим Васиљевић и Гргур Здурић) од њега најбоље - ако не и искључиво - научили непослушности, и то Цркви и њеном учењу, посебно ако је у сукобу са сопственим теологуменама или екуменологијама, а не побожности ...

И да не заборавим ево и д-р З. Пеновог текста, а предходна два нек тражи кога занима ...

Српске рукописне књиге у Словачкој.

Српске рукописне књиге у Словачкој

Српске рукописне књиге у Словачкој
Српске рукописне књиге у Словачкој
Српске рукописне књиге у Словачкој
Из штампе је изашла друга књига која је резултат рада научне комисије у оквиру пројекта Истраживање, евидентирање си научни опис српских средњовековних рукописа у иностраним збиркама који води Библиотека Патријаршије.

Научну комисију чине: проф. др Бранислав Тодић, проф. др Зоран Ранковић, проф. др Ирена Шпадијер, проф. др Зоран Ракић, др Владан Тријић, мр Душица Грбић и председник комисије др Зоран Недељковић. Књига представља каталошки археографски опис осам српских рукописних књига и одломака, од којих се седам налази у Словачкој - у Универзитетској библиотеци у Братислави, Словачкој народној библиотеци - Књижевном архиву у граду Мартину, Источнословачком музеју у Кошицама, као и у Библиотеци Гркокатоличког богословског факултета у Прешову. Један изгорели рукопис (Спишки ћирилски одломци) познат је из литературе.
У књизи су представљене илустрације и палеографски албум из описаних рукописа. Аутори овог издања су проф. др Бранисалав Тодић и проф. др Зоран Ранковић. Главни и одговорни уредник је др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије, која је и издавач ове публикације.

[Преузето са сајта СПЦ.]

Повезан пост: Представљено издање "Српске рукописне књиге у Чешкој".

ЈУНИ 28 [ЈАНУАР 14]. СВ. НОВИ СВЕШТ.МУЧ. ДУШАН ПРИЈОВИЋ ПЉЕВАЉСКИ, ПАРОХ БУЧЕВСКИ (ТРОПАР И КОНДАК)

На нашем сајту објављујемо приређен текст: Тропара, кондака и животописа св. новог свештеномученика Душана (Пријовића) Пљеваљског, пароха Бучевског (цсл и срб).

Из фуснота:

- тропар и кондак састављени 19. и 20. јануара 2016. године, уз нешто накнадних редакција.

- текст животописа који обљавјујемо уступила нам је госпођа Ружица Бајић-Љовушкина, научни сарадник Института за српски језик САНУ, унука по мајци свештеномученика Душана Пријовића; и више представља покушај потомака да скупе материјал о животу свештеномученика него наменски писано житије.

Повезан пост:
ЈУНИ 28. СВЕШТ.МУЧ. ДАБРО-БОСАНСКИ И МИЛЕШЕВСКИ, И СВЕШТ.МУЧ. НЕСТОР (ТРКУЉА), ИГУМАН МИЛЕШЕВСКИ.

О ЛИТУРГИЈСКОЈ ОБНОВИ, ПРЕПОРОДУ И РЕФОРМАМА


На сајту тзв. србског искуства и стила "Светосавље" коначно објављена књига архимандрит др Никодима (Богосављевића) "О ЛИТУРГИЈСКОЈ ОБНОВИ, ПРЕПОРОДУ И РЕФОРМАМА" која је својим ставовима (научним и несвађалачким, местимично и помирљивим, мада са јасним антиобновљенским закључком) изазвала  невиђену и неочекивану буру у владајућим новотарским круговима СПЦ, ал' што би се рекло: "Свако се чеше где га сврби" и "Немирна савест не да мира ..."

За случај да је скину са сајта (ако уследе срПско-белогардејски црвени телефони, и загранични притисак на оца гастарбајтера), дајемо линк за скидање и из наше "Ризнице".

Дајемо и линк на разговор архимандрита д-ра Никодима (Богосављевића), за емисију "Руски сат" од 05.04.2014. на тему „Руско богословље у 20. веку" и о књизи „О литургијској обнови, пепороду и реформама". Јест да су проДвер(јан)ске замлате, ал' понешто им промакне и да ваља, само ко паметан још има времена да с' замлаћује политиком и политикантима, ма у ком да су руву, а на чијем су круху то се поодавно зна.

Ана Рашковић - Службе Св. Сави, Арсенију, Милутину и Лазару у новооткр. руским знаменим рукописима

Матица српска - најстарија српска књижевна, културна и научна институција.

Зборник "Матице српске" за сценске уметности и музику,

број 48, година 2013:

Ана Рашковић - Службе Светом Сави, Арсенију, Милутину и Лазару у новооткривеним руским знаменим рукописима XVI–XIX века - стр. 9.

САЖЕТАК: Аутор у раду објављује своје откриће везано за службе српским светима – Св. Сави, Арсенију, Милутину и лазару у руским музичким и немузичким рукописима. Предмет проучавања представљају богослужбени зборници – стихирари и минеји. Три откривене службе Св. Сави померају датум настанка најстаријих рукописа за сто година уназад, на Xvi век, пошто се до сада сматрало да Минеј (РГБ, ф. 379/64) из средине XVII века садржи најранији запис комплетног текста службе овом светитељу као и најранији нот ни запис исте. У раду је показано да постоји много више служби Св. Сави и Арсенију него што се код нас до сада сматрало. Описане су и новооткривене службе Светом краљу Милутину и Светом кнезу лазару, за које се код нас до сада није знало. Изложен опис откривених рукописа на коме се рад заснива представља својеврстан увод за будуће студије аутора које ће службе расветлити појединачно.

Мр Борис Стојковски - ЦРКВЕНА ИСТОРИЈА СРЕМА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ (докторска дисертација)

Мр Борис Стојковски - ЦРКВЕНА ИСТОРИЈА СРЕМА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ (докторска дисертација)

На ово данас налетех случајно, па можда је неком интересантно. Нисам сигуран да се до сада неко (барем од православних аутора) озбиљно бавио црквеном историјом Срема. Преносим на бланко, без предходног прегледавања, надам се да се нећу много покајати.

Ово је цв аутора. Видети и ово.

(Хвала многопоштованом Гуглету!)

ЈАНУАР 14. СВТ. САВА, I АРХИЕП. СРБСКИ

Свт. Сава и преп. СимеонД-р Димитрије Богдановић - НАЈСТАРИЈА СЛУЖБА СВ. САВИ.

Из бугарских извора, вероватно најстарија служба свт. Сави србском.

Др Д. Богдановић - СЛУЖБА СВ. САВИ У РУСКИМ МИНЕЈИМА XV - XVII ВЕКА.

Интересантно указаније о дану празновања. Постоји текст блаженопочившег патријарха српског г. Павла о дану празновања свт. Саве објављен у његовој постхумно издатој тротомној студији "Да нам буду јаснија нека питања наше вере", који настоји да важећу српску богослужбену праксу гледе овога разумно образложи, да не кажем оправда ранијим типицима. Овај текст дајемо у следећем посту.

А као што је познато Срби свога светитеља Саву не славе 12. него 14. јануара, мимо осталог православног света, а уз то скраћују и попразништво Богојављења, тј. његово Оданије померају на дан раније. Може бити да је негда и било разлога за ово измештање, скромног сам мишљења да га више нема, а некако ми увек фале Богојављенске стихире у овој служби, јер се свт. Сава служећи у Бугарској на Богојављење прехладио, и убрзо потом се упокојио. Дакле раскида се очигледна и химнографски веома пожељна (инспиративна) веза. Постоје други празници свт. Саве, нпр. Спаљивање моштију (за који нема написане посебне службе) када му је могуће служити пуну службу како се то код нас чини 14. јануара.

Али ... као и увек у СПЦ има пречих послова, и ко ће залудан тиме још да се бави?

Но, као и сваког 14. (27.) јануара: Ускликнимо с љубављу светитељу Сави ... и замолимо га да и даље ка сигурном пристаништу води брод Цркве наше, кроз разноразне (старе, нове и најновије) буре које га непрестано запљускују, јер савремене к(о)рмчије нашег државног и црквеног брода очигледно не знају (или не умеју, или може бити и неће) да као он успоставе равнотежу између истока и запада.