Category: литература

Category was added automatically. Read all entries about "литература".

свт. Николај (Велимировић): Канон и молитвe Пресв. Богородици Словесници

Фототипија рукописа Канона и молитaвa Пресв. Богородици Словесници (твореније свт. Николаја (Велимировића).

[сепарат из издања: Свети владика Николај Велимировић - СЛОВЕСНИК (фототипско издање), Народна и универзитетска библиотека у Приштини и ГИК "Љубостиња", Трстеник, 1997. г. Библиотека "Мисаоник", књ. 2, уредник: Срђан Јаблановић (сада српски свештеник у Прагу).

Напомена приређивача: Ова књига, писана руком владике Николаја Велимировића, објављује се у аутентичном облику и без икаквих измена. Књигу (свеску) је у библиотеци манастира Драче пронашао брат Велибор В. Џомић (сада свештеник у Црногорско-приморској митрополији) и донео је на штампање, а са благословом њ. п. (тадашњег) епископа Рашко-призренског д-ра Артемија (Радосављевића).

На свесци нема поруке, ни податка када је писана, али се предпоставља да је владика Николај свеску писао 30-тих година или у манастиру Враћевшници, за шта има наговештаја у рукопису, или у манастиру Драчи или Дивостину, где су се одржавали богомољачки скупови.]

ОКТОБАР 14. ПРЕП. МАТИ ПАРАСКЕВА ЕПИВАТСКА (СРБСКА)

Служба у тзв. "Редовним Минејима".

Служба у тзв. "Руским зеленим Минејима".

Служба и житије тзв. царском ортографијом.

Служба и житије - рукопис монаха Вартоломеја из м-ра Гргетег на Фрушкој Гори, 1780. г. (цсл.) из збирке Библиотеке Матице српске (Нови Сад). Основна разлика у односу на претходне текстове је у неколико Литијских стихира које не налазимо у руским текстовима.

Акатист (цсл.), стр.25-32.

Акатист(срб.).

Акатист (преведен са срб. на  цсл.).

У цркви Ружици на Калемегдану у Београду се налази чудотворни извор св. Петке, где су мошти преподобне почивале неко време.

Све ове текстове смо прикупили још пре неку годину, али нам се још увек неда да их приредимо за објављивање - осим текста изворног србског акатиста на цсл. који смо објавили прошле године.

Видети опширније у нашем посту: МОНАХИЊА ЕВПРАКСИЈА (ЦВЕТКОВИЋ): ТРИ АКАТИСТА - ПРЕП. ЕВПРАКСИЈИ, СВ. В.МУЧ. ЈЕФИМИЈИ И ПРЕП. ПЕТКИ.

О иконама преподобне: често су избркане са онима св.муч. Параскеви, па као и у народу (поред очито великог поштовања) практично се и не зна о којој се баш Параскеви ради. Збрци доприносе и савремени "иконографи" мешајући (или не разликујући) специфичне карактеристике особених иконографија преподобне и мученице.

Пролози и разна "Житија светих" побројавају барем четири древне свет(иц)е са именом Параскева - Петка:

Српске рукописне књиге у Словачкој.

Српске рукописне књиге у Словачкој

Српске рукописне књиге у Словачкој
Српске рукописне књиге у Словачкој
Српске рукописне књиге у Словачкој
Из штампе је изашла друга књига која је резултат рада научне комисије у оквиру пројекта Истраживање, евидентирање си научни опис српских средњовековних рукописа у иностраним збиркама који води Библиотека Патријаршије.

Научну комисију чине: проф. др Бранислав Тодић, проф. др Зоран Ранковић, проф. др Ирена Шпадијер, проф. др Зоран Ракић, др Владан Тријић, мр Душица Грбић и председник комисије др Зоран Недељковић. Књига представља каталошки археографски опис осам српских рукописних књига и одломака, од којих се седам налази у Словачкој - у Универзитетској библиотеци у Братислави, Словачкој народној библиотеци - Књижевном архиву у граду Мартину, Источнословачком музеју у Кошицама, као и у Библиотеци Гркокатоличког богословског факултета у Прешову. Један изгорели рукопис (Спишки ћирилски одломци) познат је из литературе.
У књизи су представљене илустрације и палеографски албум из описаних рукописа. Аутори овог издања су проф. др Бранисалав Тодић и проф. др Зоран Ранковић. Главни и одговорни уредник је др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије, која је и издавач ове публикације.

[Преузето са сајта СПЦ.]

Повезан пост: Представљено издање "Српске рукописне књиге у Чешкој".

МАЈ 16. СВ. СВЕШТ.МУЧ. ТЕОДОР (НЕСТОРОВИЋ), ЕП. ВРШАЧКИ.

sv-teodor-vrsacki-2013На нашем сајту објављујемо приређен текст: Службе и житија св. свештеномуч. Теодора (Несторовића), еп. Вршачког (срб.).

Текст бденијске службе свештеномуч. Теодору, еп. Вршачком, доносимо према радној верзији новог издања „Србљака“. Предходно објављено у издању: „Служба Светом свештеномученику Теодору, епископу Вршачком“, уредио монах Теодор, издање: Епархијски управни одбор епархије Банатске, Вршац 1998. године, библиотека: „Преподобни Рафаило Банатски“, књ. 18, посебна издања). Одавде преузимамо и житије, нажалост без фуснота, којих нема у доступном нам електронском издању.

Поштовани прота д-р Матеја Матејић је мајсторски изконструисао житије светитеља из веома оскудне грађе. Нажалост у доступном нам електронском издању су испуштене фусноте, које углавном указују на библијске цитате (бројеви у заградама углавном на крају одељака). Надамо се да ћемо то допунити кад нам буде доступно штампано издање.

Kако не би смо закаснили са објављивањем текста службе пред празник, превод тропара и кондака на цсл смо одложили за касније, пошто нам је нешто запело око тога.

Update 1: 27. мај 2014; 8,00 ч:
ПРОСЛАВА ЈУБИЛЕЈА 10 ГОДИНА ОД ЗАВРШЕТКА И ОСВЕЋЕЊА ХРАМА СВ. ТЕОДОРА ВРШАЧКОГ И ОСВЕЋЕЊЕ НОВОГ ПАРОХИЈСКОГ ДОМА НА ВРШАЧКОМ БРЕГУ.

Update 2: 27. мај 2014; 8,28 ч:
По обичају, што је брзо то је и кусо, фајл незнатно измењен, тј. поправљен.

Update 3: 27. мај 2014; 10,15 ч:
На крају смо се мало више помучили, и ипак превели тропар и кондак на цсл, па је због њиховог удењавања у постојећи текст фајл опет нешто измењен. Вероватно ће тропар и кондак бити још прерађивани и дотеривани.

Update 4: 28. мај 2014; 8,03 ч:
Још једна мала измена на стр. 16, тј. мали додатак, и још једна фуснота. Надам се да је овде крај изменама ...

УЗРАСТИ ЧОВЕКОВА ЖИВОТА У СРБСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ РУКОПИСИМА.

Стари србски писци понекад у делима означавају доба живота својих личности (младенац, детишт и др.). античка традиција о „седам узраста човекових“ живо траје и у средњем веку. У два србска рукописа 15. века, на пример, налазимо један краћи спис о „седам узраста човекових“: 1) Пруска државна библиотека у Берлину (Б), и 2) Државна библиотека у Софији (С). Незнатно се разликују у називима доба, и одређивању њихове временске границе.

р. бр. Узраст
(од – до):
Рукописи:
Берлински Софијски
1. 0 – 4 - младенац
2. 5 – 14 дете детишт
3. 15 – 22 детишт отрок
4. 23 – 44 јуноша
5. 45 – 56 муж -
45 – 57 - муж
6. 57 – 66 стар -
58 – 68 - стар
7. 67 – ? матор -
69 – ? - старац

Слово Јована Дамаскина о човеку било је познато у старом србском преводу. У овом слову се предвиђа, поред осталог, и који од четири елемента влада у ком добу живота: „У прво време влада крв до 14 година, у друго време влада жута жуч до 28 година, у трећем добу овладава црна жуч све до 50 година, а у четвртом времену влада флегма све до старости“.

Ђ. Сп. Радојичић, Творци и дела старе србске књижевности, Титоград, 1963, стр. 349-352. – М. Харисијадис, Писмо Јована Дамаскина о човеку у једном србском рукопису 17. века, 700 година медицине у Срба, Београд, издање САНУ, 1971, стр. 135-141.

Преузето из: Ђорђе Трифуновић, Азбучник србских средњовековних књижевних појмова, 2. допуњено издање, библиотека: Одреднице, Нолит, Београд 1990. [ALPHABETARIUM NOTIONUM IN FONTIBUS LITTERARUM SERBICARUM MEDII AEVI OCCURRENTIUM, COMPOSUIT: GEORGIUS TRIFUNOVIĆ, BELGRADI MCMXC] посвећено: [протојереју-ставрофору] проф. [др-у] Лазару Мирковићу.

Обновиће се као у орла младост твоја (Пс. 102,5)

ораоТоком читања Псалтира, наилазимо на стих „Обновиће се као у орла младост твоја“ (Псалам 102 , стих 5). Како се то код птице орла обнавља младост, и какво је уопште значење тог стиха?

По јеврејском схватању орао је дуговечна птица грабљивица, која под одређеним условима може да достигне старост и од 70 година. Али, када орао достигне 40 година он треба да донесе једну веома тешку одлуку, због тога што су његови нокти постали дуги и нису више тако гипки и не могу лако да зграбе плен. Такође дуг и оштар кљун је постао веома закривљен, тако да не може да комада свој плен, док су крила постала тешка зато што је перје постало веома густо и лепи се за груди, тако да орао отежано лети.

Тада орлу преостају две могућности. Или да умре или да прође један болан процес замене који траје 150 дана. Тај процес захтева да орао узлети на врх неке планине и да се тамо задржи за то време. Тамо орао удара кљуном о стену док не одломи кљун. Затим чека да му порасте нови кљун, па потом кљуном чупа своје канџе. Када му нове канџе израсту тада очерупа своје старо перје. Након пет месеци орао се регенерише и може да живи још 40 година.

У једној реченици поредећи духовно обнављање са орлом, пророк Божији говори о једном болном преображају душе. Наиме, сваки хришћанин је позван да у себи победи тог старог човека који робује варљивим жељама које га маме и варају и да се обуче у Христа. Тај болни процес обнављања је покајање, то је ломљење и чупање нагомиланих страсти у души. Али тај преображај не бива без подвига и без уздржања све док се душа не украси потребним врлинама, као орао новим перјем и не вине у висине. И за покајање је потребна храброст, али нас теши то што Бог воли храбре душе.

Јеромонах Доситеј Хиландарац (преузето негде са Књиге ликова)

Празнични минеј Божидара Вуковића (1537. год.)

Празнични минеј Б. ВуковићаПразнични минеј Божидара Вуковића из Збирке ћирилских рукописа библиотеке Честера Битија у Даблину, према фајловима преузетим са сајта Дигиталне Народне библиотеке Србије. Садржи празничне службе, као и неколико служби србским светима са синаксарима.

Ова збирка садржи 3 комплетне дигиталне копије ћирилских рукописа из библиотеке Честера Битија у Даблину (Ирска): 

За време евакуације Народне библиотеке у Првом светском рату, нестало је око 50 српских средњевековних књига које су 1966. године пронађене у чувеној библиотеци сер Честера Битија у Даблину. Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" из Чачка добила је на поклон дигиталне копије ових значајних споменика србске културе.

Мали коментар: Што рече св. владика Николај: Сачувај ме Боже пријатеља, од непријатеља ћу се чувати сам. Толико о енглеском "пријатељству" и "великодушности" према србском народу.