Category: история

Category was added automatically. Read all entries about "история".

АПРИЛ 22. СВ. НОВИ СВЕШТ.МУЧ. ПЛАТОН ЕП. БАЊА-ЛУЧКИ (ДВЕ СЛУЖБЕ И АКАТИСТ).

На нашем сајту објављујемо обновљен, допуњен и преобликован текст: Две службе и акатиста св. новом свешт.муч. Платону (Јовановићу), еп. Бања-лучком (срб.).

1. службу је спевао ј-м Атанасије Симонопетритски, химнограф Цариградске патријаршије, 1999. г. на молбу еп. Бања-лучког Јефрема (Милутиновића), превод на србски (понека интервенција - допуна или сецкање из само њему знаних разлога) имењака му бившег еп. Захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића). У додатку је наш превод тропара и кондака на цсл. од 16. маја 2010. г.

Текст ове службе смо први пут објавили 2008. године, а 2013. г. смо га допунили акатистом.

2. службу и акатист смо приредили према уступљеном нам тексту аутора г. Мирка И. Нанића, из Шида.

Акатист је у односу на предходно издање незнатно измењен, поправљене су словне грешке и установљено је ауторство.

Повезан пост: Великопостне новости 2013. на сајту "Нови Србљак" (11).

Лазар Љубић: Свете жене Српске Цркве (други део)

Свете новомученице Злата из Слатине у Меглени (крај 18. века) и Босиљка из Пасјана на Косову (почетак 19. века) пострадале су за Христа попут древних мученица и девственица. Пошто нису хтеле да пређу у исламску веру и удају се за Турке, после вишемесечних наговарања и ласкања и многих мучења, оне су пострадале тако што су раскомадане. Мошти свете Злате су раздељене хришћанима ради благослова, а мошти свете Босиљке су узидане у темеље цркве у Пасјану. Њихов заједнички спомен је 26. октобра.

Collapse )

На Благовести, 7.4.2017.
Лазар Љубић

[објављено у "Православљу" новини Српске Патријаршије,
бр. 1241 (стр. 43-44) и 1242 (стр. 41-42) од 1. и 15. дец. 2018. г.]

ДЕЦЕМБАР 28. БАЧ(С)КИ [ШАЈКАШ(С)КИ, НОВОСАДСКИ] НОВОМУЧЕНИЦИ (ОПИТ ТРОПАРА И ДВА КОНДАКА).


На нашем сајту објављујемо опит Тропара и два кондака Бач(с)ким [Шајкаш(с)ким, Новосадским] новомученицима (цсл. и срб.).

Из фуснота (па мало шире):

Ради се заправо о жртвама злогласне рације Мађарских фашиста у Бачкој 1942. године. Догађај који је нажалост последњих година добио више јавног публицитета због прегањања бивших досовских власти и владике Бачког, него због свог правог значаја. Углавном се своди на комеморације и служење парастоса по местима страдања. Број пострадалих није тачно утврђен, и креће се од неколико хиљада до 10-так хиљада, тако да и број од 12 хиљада који смо ми дали спада у тзв. "највероватније".

Тропар и 2. кондак састављени на цсл и србском 30. јануара 2018. г., а сутрадан 1. кондак, и све дорађено. Накнадна минимална редакција 10. јануара 2019. г.

Датум празновања дат опционо – остаје да се одреди дан заједничког празновања, или да се и даље слави према дану страдања у појединим местима.

Икона Шајкаш(с)ким новомученицима.

In memoriam: Марјан Ј. Бенеш (11. јун 1951. Београд + 4. септ. 2018. Бања-лука)


Неки ће рећи до ово и нема много везе са овим ЖЖ-ом, али ја осећам потребу да то овде објавим ... ако ништа у три иста града смо живели неко време својих живота (можда не увек у исто време): у Београду, Бања-луки и Тузли.

Због њега и Мате Парлова (и касније браће Качар) комшилук по целој бившој Југославији је гледао бокс и окупљао се око црно-белих телевизора ЕИ Ниш по (тада не тако честим) домовима који су их имали.

Нажалост, боксовање му се убрзо (проблеми са видом од многобројних примљених удараца; такав му је био и стил - са спуштеним рукама и готово без одбране, па с ким упали - упали, а с ким не - не) и дугорочно одразило на здравље.

Великодушан и несебичан, и изгледа се на крају толико истрошио да је звршио у дому за старе католичког Каритаса. "Помало" и песник (и музичар), његова песма „Ти не знаш, а ја те волим“ (и још понека) је прославила певачицу народне музике Милену Плавшић, препознавајући психолошки профил обога, знам да: нит' јој је он шта тражио, нит' му је она шта дала, а њој се веома исплатило. Док сам служио други део војног рока далеке '85-те (Зимске олимпијске игре у Сарајеву, и посттитовска Југославија која и не помишља да ће јој ускоро крај) често сам са мојим друговима војницима навраћао у његов кафић у тржном центру ...

ШАМПИОН ПЛЕМЕНИТОГ СРЦА: Тешка болест јача од Бенеша.

Kockar u ringu – Marijan Beneš.

Википедија.

Sic transit gloria mundi ... додуше није он за ту светску славу много ни марио.

Југословенски филм "Боксери иду рај", можда и нема баш превише (а можда и има) везе са Марјаном, али лепо звучи ... гледе одласка у рај барем једне сорте намучених спортиста.

Почивај у миру, добри човече.

Протојереј-ставрофор д-р Матеја Матејић (1924+2018)

Дужност свих нас у Цркви јесте непрекидно молитвено сећање на наше учитеље, сараднике, ближње и предходнике.

Апостол Павле, обраћајући се Јеврејима, слови: ”Сећајте се својих учитеља  који су вам проповедали реч Божију; гледајте на свршетак њихова живота  и угледајте се на веру Њихову.” (13:7) Стога, ових неколико редова и биографских података пишем из захвалности према оцу Матеји Матејићу; свештенику, писцу, антологу, професору, оцу и пријатељу.

Проту Матеју упознао сам у Чикагу, 2004. године. Тада, и ако већ дуже у пензији, преваливши 80. лета, Прота је био духовно крепак, веома активан, бистар и ведрог духа. Сећам се предавања које је одржао у Чикагу у сали Саборног храма. Тема је била: ”Четири принципа библијског даривања.” Након предавања, док смо шетали, застао је и некако свечаним тоном рекао: ”Знаш, дете, мислим да сам вечерас промашио тему, али сам свима послао јасну поруку.” После одласка у пензију неуморно је писао, а повремено је држао предавања на Универзитету и, по позиву, у многим српским храмовима Америке и Канаде.
Collapse )
Вечан ти помен Прото!
протођакон д-р Дамјан С. Божић

У славу и част Свете царске породице Романових.

МАРТ 27. СВ. СВЕШТЕНОМУЧ. ИРИНЕЈ, ЕП. СИРМИЈ(УМ)СКИ (ДВЕ СЛУЖБЕ И ЖИТИЈЕ).

На нашем сајту објављујемо обновљен, допуњен и преобликован текст Две службе (цсл.) и житија (срб.) свештеномуч. Иринеју еп. Сирмиј(ум)ском.

Из фуснота:

1. служба је oбјављена као посебно издање аутора проте Мирка Р. Павловића (1972. год.), и не налази се у издању Србљака, Св. Архијер. Синода СПЦ, Београд 1986. год. Овде је преузимамо са сајта Ортлиб, где је прослеђена у електронском виду од монаха Германа из Србије. Приликом приређивања овог текста користили смо и текст службе (тзв. гражданским шрифтом) објављен у тзв. Зеленим минејимаза месец март. Часть вторая. – М.: Издательскій совѣтъ Русской Православной Церкви, 2002. – стр. 236245; као и према њему (тзв. царском ортографијом) објављен текст на сајту Осанна. Текст је и од нас подвргнут граматичкој редакцији.

2. служба је твореније Валерије Константиновне Хеке. Текст службе је од нас пренесен из тзв. гражданског у цсл фонт, подвргнут граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквено-словенског језика) и другој редакцији.

За текст ове службе дугујемо захвалност нашем ЖЖ френду о. Максиму Пљакину - ustavschiku.

Текст житија је преузет из „Житија светих за месец март“ преп. Јустина (Поповића), стр. 481-485.


Повезани постови: