Category: история

Category was added automatically. Read all entries about "история".

АПРИЛ 22. СВ. НОВИ СВЕШТ.МУЧ. ПЛАТОН ЕП. БАЊА-ЛУЧКИ (ДВЕ СЛУЖБЕ И АКАТИСТ).

На нашем сајту објављујемо обновљен, допуњен и преобликован текст: Две службе и акатиста св. новом свешт.муч. Платону (Јовановићу), еп. Бања-лучком (срб.).

1. службу је спевао ј-м Атанасије Симонопетритски, химнограф Цариградске патријаршије, 1999. г. на молбу еп. Бања-лучког Јефрема (Милутиновића), превод на србски (понека интервенција - допуна или сецкање из само њему знаних разлога) имењака му бившег еп. Захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића). У додатку је наш превод тропара и кондака на цсл. од 16. маја 2010. г.

Текст ове службе смо први пут објавили 2008. године, а 2013. г. смо га допунили акатистом.

2. службу и акатист смо приредили према уступљеном нам тексту аутора г. Мирка И. Нанића, из Шида.

Акатист је у односу на предходно издање незнатно измењен, поправљене су словне грешке и установљено је ауторство.

Повезан пост: Великопостне новости 2013. на сајту "Нови Србљак" (11).

Лазар Љубић: Свете жене Српске Цркве (други део)

Свете новомученице Злата из Слатине у Меглени (крај 18. века) и Босиљка из Пасјана на Косову (почетак 19. века) пострадале су за Христа попут древних мученица и девственица. Пошто нису хтеле да пређу у исламску веру и удају се за Турке, после вишемесечних наговарања и ласкања и многих мучења, оне су пострадале тако што су раскомадане. Мошти свете Злате су раздељене хришћанима ради благослова, а мошти свете Босиљке су узидане у темеље цркве у Пасјану. Њихов заједнички спомен је 26. октобра.

Collapse )

На Благовести, 7.4.2017.
Лазар Љубић

[објављено у "Православљу" новини Српске Патријаршије,
бр. 1241 (стр. 43-44) и 1242 (стр. 41-42) од 1. и 15. дец. 2018. г.]

ДЕЦЕМБАР 28. БАЧ(С)КИ [ШАЈКАШ(С)КИ, НОВОСАДСКИ] НОВОМУЧЕНИЦИ (ОПИТ ТРОПАРА И ДВА КОНДАКА).


На нашем сајту објављујемо опит Тропара и два кондака Бач(с)ким [Шајкаш(с)ким, Новосадским] новомученицима (цсл. и срб.).

Из фуснота (па мало шире):

Ради се заправо о жртвама злогласне рације Мађарских фашиста у Бачкој 1942. године. Догађај који је нажалост последњих година добио више јавног публицитета због прегањања бивших досовских власти и владике Бачког, него због свог правог значаја. Углавном се своди на комеморације и служење парастоса по местима страдања. Број пострадалих није тачно утврђен, и креће се од неколико хиљада до 10-так хиљада, тако да и број од 12 хиљада који смо ми дали спада у тзв. "највероватније".

Тропар и 2. кондак састављени на цсл и србском 30. јануара 2018. г., а сутрадан 1. кондак, и све дорађено. Накнадна минимална редакција 10. јануара 2019. г.

Датум празновања дат опционо – остаје да се одреди дан заједничког празновања, или да се и даље слави према дану страдања у појединим местима.

Икона Шајкаш(с)ким новомученицима.

In memoriam: Марјан Ј. Бенеш (11. јун 1951. Београд + 4. септ. 2018. Бања-лука)


Неки ће рећи до ово и нема много везе са овим ЖЖ-ом, али ја осећам потребу да то овде објавим ... ако ништа у три иста града смо живели неко време својих живота (можда не увек у исто време): у Београду, Бања-луки и Тузли.

Због њега и Мате Парлова (и касније браће Качар) комшилук по целој бившој Југославији је гледао бокс и окупљао се око црно-белих телевизора ЕИ Ниш по (тада не тако честим) домовима који су их имали.

Нажалост, боксовање му се убрзо (проблеми са видом од многобројних примљених удараца; такав му је био и стил - са спуштеним рукама и готово без одбране, па с ким упали - упали, а с ким не - не) и дугорочно одразило на здравље.

Великодушан и несебичан, и изгледа се на крају толико истрошио да је звршио у дому за старе католичког Каритаса. "Помало" и песник (и музичар), његова песма „Ти не знаш, а ја те волим“ (и још понека) је прославила певачицу народне музике Милену Плавшић, препознавајући психолошки профил обога, знам да: нит' јој је он шта тражио, нит' му је она шта дала, а њој се веома исплатило. Док сам служио други део војног рока далеке '85-те (Зимске олимпијске игре у Сарајеву, и посттитовска Југославија која и не помишља да ће јој ускоро крај) често сам са мојим друговима војницима навраћао у његов кафић у тржном центру ...

ШАМПИОН ПЛЕМЕНИТОГ СРЦА: Тешка болест јача од Бенеша.

Kockar u ringu – Marijan Beneš.

Википедија.

Sic transit gloria mundi ... додуше није он за ту светску славу много ни марио.

Југословенски филм "Боксери иду рај", можда и нема баш превише (а можда и има) везе са Марјаном, али лепо звучи ... гледе одласка у рај барем једне сорте намучених спортиста.

Почивај у миру, добри човече.

Протојереј-ставрофор д-р Матеја Матејић (1924+2018)

Дужност свих нас у Цркви јесте непрекидно молитвено сећање на наше учитеље, сараднике, ближње и предходнике.

Апостол Павле, обраћајући се Јеврејима, слови: ”Сећајте се својих учитеља  који су вам проповедали реч Божију; гледајте на свршетак њихова живота  и угледајте се на веру Њихову.” (13:7) Стога, ових неколико редова и биографских података пишем из захвалности према оцу Матеји Матејићу; свештенику, писцу, антологу, професору, оцу и пријатељу.

Проту Матеју упознао сам у Чикагу, 2004. године. Тада, и ако већ дуже у пензији, преваливши 80. лета, Прота је био духовно крепак, веома активан, бистар и ведрог духа. Сећам се предавања које је одржао у Чикагу у сали Саборног храма. Тема је била: ”Четири принципа библијског даривања.” Након предавања, док смо шетали, застао је и некако свечаним тоном рекао: ”Знаш, дете, мислим да сам вечерас промашио тему, али сам свима послао јасну поруку.” После одласка у пензију неуморно је писао, а повремено је држао предавања на Универзитету и, по позиву, у многим српским храмовима Америке и Канаде.
Collapse )
Вечан ти помен Прото!
протођакон д-р Дамјан С. Божић

НОВЕМБАР 12 [ЈУЛИ 19]. ПРЕП. JЕВГЕНИЈА-JЕФРОСИНИЈА, БИВША ЦАРИЦА СРБСКА МИЛИЦА.

На нашем сајту обљављујемо приређен текст Допуњене службе и житија преп. Јевгенији-Јефросинији (бившој царици Србској Милици) (цсл. и срб.).

Из фуснота (па мало шире):

Служба:

Св. кнегиња (царица) Милица се упокојила 11. новембра 1405. г. као схи-монахиња (Ј)ефросинија [према томе свуда у тексту њено мало-схимничко име (Ј)евгенија замењено је велико-схимничким именом (Ј)ефросинија], но како је тога дана и велики празник св. вел. муч. краља Стефана Дечанскога, у СПЦ се уобичајило да се њен спомен спаја са споменом њеног сина, благоверног деспота Стевана Лазаревића – 19. јула. Св. мошти јој почивају у храму њене задужбине, манастира Љубостиње.

[Гледе имена манастира, изношена су разна мишљења: према једнима од кованице Љубве-стан, а према другима од Љубве-пустиња, наша маленкост сматра нешто друго: као што је у цсл. од благости - благостиња, од милости - милостиња и сл. овде би од љубости (нисам још домислио шта би то баш тачно значило: или: љуб(к)ост ? или: љуб(азн)ост или ...) била  љубостиња. Додуше у служби је честа флоскула Љубостињска пустиња, за предео који и није баш пустињски, него у долини истоимене планинске речице ...]

Мишљења смо да би спомен преподобне ипак требало празновати одељено – тј. дан после 12. новембра, да се не би нарушавало свенародно празновање св. краља Стефана Дечанског, а у њеној задужбини ман. Љубостињи и 16. августа, на појутарје храмовног празника – Успења Пресв. Богородице, заједно са службом Храма, тј. Празника, када уместо овде даних богородич(а)на треба певати Празничне – Успењске.

Служба (чије ауторство нисмо утврдили) je састављена 1942. год. и у „Србљаку“ се налази на стр. 460-468, издање: Св. Архијер. Синод СПЦ, Београд 1986. год. Текст је од нас дигитализован, и додатно подвргнут граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквено-словенског језика) и другој редакцији. Службу смо допунили (посивљено у тексту) Малим вечерњем, још два тропара, неколико стихира, седал(е)ном и Икосом, као и новонаписаним (другим) Каноном, и благословенима.

1. додатак: Новонаписани канон:

У народном предању кнез Лазар и кнегиња Милица се називају царем и царицом, иако им историјска наука ове титуле оспорава. Св. владика Николај (Велимировић) у свом  „Прологу“ чак тврди да је св. патријарх Јефрем крунисао Лазара за цара после смрти цара Уроша V Нејаког, стр. 456. Нама је било лакше да саставимо двојезични акростих за Канон са царица него са кнегиња.

1. редакција: завршена 21. августа 2015. г. 2. редакција: рађена 5. и 6. априла 2016. г. 3. редакција: завршена 19. јула 2018. г.

Други кондак састављен на цсл. и преведен на србски, и накнадно додат у Канон 25. јула 2018. г.

2. додатак: Благословени:

Написани паралелно на оба језика 20. јула 2018. године. Нисам неки љубитељ гркизације богослужења, ал' ми дошло да напишем, вероватно се неће понављати пречесто ... -:)

3. додатак: Тропар и кондак светим Лазаревићима:

Тропар састављен 28.06.2018. г. око 8 ч, пре Литургије, а кондак 28.06.2018. г. после 11 ч, и после Литургије. Дали смо их и као посебан фајл у неком од предходних постова, али их и овде дајемо због сродности материјала.


Текст житија преузет из „Житија светих“ за месец јули преп. Јустина (Поповића), стр. 475-487 (скроловати на ниже).

Одавно ово кувам, и никако ми се неда да довршим; хвала Богу ево некако успех. Могла се од свега овог саставити и друга (мала) служба, али смо се у овом случају одлучили за допуну постојеће.

Акатист на савременом србском језику написао је Мирко И. Нанић 2013. године.

Повезан чланак: Слободан Милеуснић: ПРЕПОДОБНА ЈЕФРОСИНИJА - ЈЕВГЕНИJА, СРПСКА ЦАРИЦА МИЛИЦА.

Update 27. јули 2018; 16,40 ч: текст службе на српском у "Минејима на српском", стр. 203-213.