novisrbljak (novisrbljak) wrote,
novisrbljak
novisrbljak

Па ниси ваљда Римски папа?



Ово трчање, па макар и у Царство небеско, и не разумем баш ... ал' могу да га одбијем на руску обсебујност ...

Опет, мислим да проблем и није заправо у необичној (али реално ефемерној) појави схи-игумена Сергија (гле, с царско-императорским презименом Романов) и нешто његових присталица, већ у готово патолошкој потреби савремених православних архијереја ("мојих" српских а ево и "тамо неких" руских) да буду увек у праву, а посебно кад нису (чист папоцентризам, непогрешивост по сваку цену, коју ће да плате сви којима падне на ум да буду "непослушни"), кад греше ако не административно а онда људски и по души, и све више деспотују а све мање милосердују ... По обичају, барем код нас у СПЦ, непрестано се "баје" о саборности и о љубави, а одогмаћује се "послушност архијереју" и његова "христоиконичност", наравно архијереј нема обавезе ни према православљу (његовом исповедању и чистоти) ни према потчињеним поповима и "обичном народу" од кога углавном веома лепо живи.

Очигледно је да се у Русији у време понтификата садашњег патријарха "отшелника" [имали смо прилике да га се сити нагледамо како у неком до тад ником познатом хај-тех скиту сам (без попова,ђакона и ипођакона којима иначе обилује редовно руско патријаршеско богослужење) служи литургије о великим празницима, ваљда да му неки поп не би пренео корону] црква баш свезала са државом, односно кгб-еовци из државног апарата са кгб-еовцима у откоманди у цркву, и да је "корона" кроз разноразне санкције према онима који је игноришу (заправо мере Руске владе) или јој не указају од ње прописану чест, пожњела своје жртве и у цркви (наравно опасније од оних који се разболеше и раставише са животом), како међу свештенством, тако и међу архијерејима, од којих су неки одлуком Синода (заправо г. Гунђајева) премештени са својих епархија заправо због огрешења о "корону", тј. нису забрањивали (како је наређено од земаљских власти и у Русији и у овој нашој Србији) побожном народу улазак у цркву за време Предпасхалних и Пасхалних богослужења, попут нпр. доскорашњег митрополита Саратовског г. Лонгина, који је "високом одлуком" напрасно премештен у тамо неки Симбирск или Уљановск ... Опет пак, Белоруски вечити председник г. Лукашенко, гле коинциденције (?!) именом Александр, је по свему судећи "попио демо(но)кратску куру" у тзв. добро нам познатом "дешавању народа" не због тога "што је диктатор и што му је ипак време да оде" него што тој истој корони није указао "достојну чест".

О "нашем" "чича-Мичи" овом приликом нећу, или барем нећу толико колико о руском Ћирилу. Нажалост по питању "чича-Миче" мораћу да се сложим (иако врло нерадо) са Аутаназијем Јефтићем, с којим се готово ни око чега не слажем ... наравно он га критикује што му не љуби као он унеређена ишчадија Максу и Гргура, и што одвише љуби Александра Трећег (или Четвртог, ако рачунамо садашњег "престолонаследника" кога иначе нико не урачунава) кога он не љуби; а моја се стокила маленкост ипак труди да "чича-Мичу" сагледа из тзв. еклисиолошке визуре - као лошег архијереја и још лошијег патријарха, који својим "делом и ликом" озбиљно урушава институцију на чијем је челу (ако је уопште)?

Као коментар на његов недавни одговор "из необавештености" на питање новинара о "напрасно" доспелим у јавност  "слободним активностима" и "блискостима са полицијом" викарног му епископа Стефана (Шар(ен)ића)  она чувена Шојићева: "Ја не могу да верујем са ове моје очи" стварно најбоље одговара, и више него сликовито илуструје с каквим то "вансеријским духовницима" (мислим на обојицу) имамо "ми јадни мали хрчки" посла; и како се у данашњој црквеној јерархији може напредовати, без узрастања (напредовања, преуспјејанија) у побожности и врлинама, које нам се иначе са предикаоница још увек "ваљда по двомиленијумској инерцији" проповедају ...

Можда сам све ово понабацао без неког нарочитог реда као и у свим својим разглабањима, али нисам (по обичају) ни имао праву намеру да озбиљно анализирам и апсолвирам тренутно стање у "братско-сестринској" РПЦ и "каквој-таквој нашој" СПЦ, већ само да се "мало почешем" где ме сврби а преко мреже (интер-нета), што би римске папе рекле: "urbi et orbi".

Зашто наслов поста "Па ниси ваљда Римски папа?" (мада је могао бити и "Опет о коронованију" или "Папоцентризам на истоку" или ко зна још како), па учинио ми се баш згодан, јер један познати Фрушкогорски духовник када му неко на исповести каже да нема греха, он га шеретски пита: "Па ниси ваљда Римски папа?"
Tags: РПЦ, Разглабања, СПЦ, еп. д-р Атанасије (Јефтић), митрополит Лонгин (Корчагин), патријарх Иринеј (Гавриловић), патријарх Кирил (Гунђајев), схи-архимадрит Сергиј (Романов)
Subscribe

  • Post a new comment

    Error

    default userpic

    Your IP address will be recorded 

    When you submit the form an invisible reCAPTCHA check will be performed.
    You must follow the Privacy Policy and Google Terms of use.
  • 0 comments