November 27th, 2019

Милош Јовановић: Сећање на проту Мирка Р. Павловића

Покрет литургијске обнове, који се повремено, у интезивном облику, јављао у нашој Цркви током двадесетог века, тешко је веродостојно сагледати без претходног осврта на појединачни допринос преданих делатника, У нашој Црквеној јавности, нарочита пажња је, оправдано, била усмерена на најистакнутније прегаоце, попут: Светог Јустина Новог, епископа Иринеја Ћирића, Хризостома Столића, те, протојереја Радослава М. Грујића и др. Овом приликом желимо да у кратким цртама прикажемо литургијску делатност, неправедно преданог забораву, протојереја Мирка Р. Павловића.

БИОГРАФИЈА

Протојереј Мирко Р. Павловић, рођен је у Пећи 2. априла 1900. године. Основно образовање стиче у Лесковцу, а београдску Богословију Светог Саве завршава у Сремским Карловцима, у генерацији са потоњим патријархом Германом и ректором призренске Богословије, Живаном Маринковићем, 1921. године. Свештени чин презвитера прима руком епископа тимочког Иринеја (Ћирића) 1923. године, те бива постављен за пароха у Лесковцу. На тој служби остаје до 1926, када прелази у свезу клира Битољске епархије, У Битољу, који је својевремено важио за један од главних центара грчког културног и црквеног живота, протојереј Мирко, поред парохијске службе, обавља и дужност професора Богословије и архијерејског заменика. Није на одмет поменути да је у то време на епископској катедри био епископ Николај Велимировић, а професори чувени јеромонаси: Јован Максимовић и Јустин Поповић.
Collapse )

[преузето из часопис Београдске богословије "Св. Саве" - "Растко", година 7, бр. 14, стр. 47-49)]