November 2nd, 2019

СУБОТА ПО ВИДОВ-ДАНУ [ЈУНИ 15]. НОВИ ПРЕП.МУЧ. КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИ СТЕФАН (ПУЉИЋ) И ХАРИТОН (ЛУКИЋ).

На нашем сајту објављујемо приређен текст Службе новим преподобномуч. Косовско-метохијским Стефану (Пуљићу) и Харитону (Лукићу) (цсл.).

Из фуснота (па мало шире):

Дан празновања узет произвољно, близу је вероватних дана мученичке кончине преподобних, а опет у вези са Видов-даном када се помињу Сви србски новомученици пострадали од Косовске битке до данашњих дана; или кад одреди предстојатељ (старешина цркве, настојатељ манастира, одн. месни епископ). Досадашња пракса је да се преподобномуч. Харитон слави у дан његовог тезоименитства – 28. септембра.

Још нису званично канонизовани, али се култ већ дубоко укоренио међу народом и монаштвом, посебно оним Косовско-метохијским. "Помало" ми се чини да је развлачење са канонизацијом чисто црквено-политикантско, и да има везе са недавним сајбер-ратом у СПЦ који се "окончао" изопштењем еп. Артемија и његових присталица. Епархија Рашко-призренска у егзилу је извршила одељену канонизацију преп.муч. Харитона, о чему се може више видети у повезаном посту, на који упућујем на крају овог текста.

Писање службе започето 22. окт. 2015. године, а коначна редакција урађена од 3. до 19. јуна 2019. г.
Collapse )

Update 2. нов. 2019. г.: Крајем прошлог месеца сам захваљујући Лазару Љубићу и мати Ирини из Пећске Патријаршије дошао до књиге д-ра Снежане Антонијевић "Заборављени мученик - житије и страдање свештеномученика Стефана Метохијског", издање "Срби на окуп", Београд 2018; до сада једино објављене књиге о њему, надам се да ћу на основу ове књиге успети да допуним (поправим) његово синаксарско житије.

Захваљујући подацима из ове књижице сам морао да извршим једну битну измену на неколико места у тексту Службе, наиме Стефан се презивао Пуљић (рођен у Чачку 28. фебр. 1964. г. од мајке Наде рођ. Стевановић, православне Србкиње; и оца Иве католика, вероватно Хрвата, који је умро пет дана пре његовог рођења), а не Пурић - како то стоји у већини до сад доступних извора.

Захваљујући овој књижици сам се (об)сетио и уверио да је то онај јеромонах Стефан кога сам виђао почетком 90-тих приликом неколико вишедневних боравака у Витовници код старца Тадеја (чак сам присуствовао на неколико првих литургија од првих 40 које је служио одмах по рукоположењу у свештенички чин од покојног еп. Саве (Андрића), такође духовног чеда старчевог). О тим сећањима би ваљало написати посебан пост, ако икако узмогнем.

Његово презиме на цсл сам дао као: пу'льич, онако како су србски химнографи и(ли) писари 18. и 19. века исписивали нпр. реч кра'льица, коју Руси уопште не користе у својој редакцији цсл.

Такође сам у превод тропара на србски додао испуштено (у брзоплетом приређивању) "с њим".