October 9th, 2019

ИМЕНОСЛОВ СВЕТИХ СПЦ: О НЕКИМ КУЛТОВИМА

1. Св. мученица Николина Нимничка је спорна светачка личност. Проблематика двојног и наизменичног култа мученице Николине и исихасте Николаја у Нимнику није довољно проучена. Њено поштовање се заснива на поштовању Светиње - капеле где се сматра да је њен гроб на коме се, неоспорно, догађају исцелења. Данас је најизраженија легенда о св. мученици, девојчици и чобаници Николини која је пострадала од Турака јер није хтела да им покаже пут у манастир знајући да ће га похарати. Постоји и легенда о мученику Николају, од које је много утемељенија она о Николају, једном од Синаита. Недавно геодетско снимање земљишта у капели Светињи открило је постојање два скелета који још нису извађени из земље. По постојећим предањима судећи, то су мошти св. мученице Николине и преп. Николаја Синаита.

2. Преп. Нестор Витковачки је један од подвижника Синаита. Његов култ је везан за село Витковац код Алексинца где се данас налази црква св. Нестора. Његов гроб је обележен испред цркве. Према народној легенди, он је био брат преп. Романа. Међутим, много је вероватније да преп. Роман не припада 14. веку. У време кнеза Лазара извесно је да постоје остаци манастира св. Романа и његов гроб, а архитектонски црква манастира св. Романа подсећа на цркву св. Наума на Охриду што иде у прилог другој легенди да је Роман био ученик Охридске школе (9. век). Преп. Нестор се прославља 17. августа.

3. Преп. Нестор Дечански је живео у 16. веку у Белајској пустињи више Дечана. У Стихири српским светим се зато спомиње да се испошћавао у Дечанској пустињи. Са њим се помињу и Евтимије и Јефрем о којима се не зна ништа (свт. Јефрем патр. српски се подвизавао у Дечанским испосницама, али у 14. веку). По наређењу старца Нестора са братијом1564-5. г. (можда је био и игуман) израђен је велики дуборезни крст који се до данас чува у Дечанској цркви. Сазидао је цркву у Брезовици код Плава. Прославља се 11. и 30. новембра. Видети: Мирјана Шакота, О једној мало познатој дечанској старини, Саопштења, 14, 1982, 51-61.

4. Св. мученик Марко Челебићки је пострадао у 19. в. тако што је жив спаљен у цркви Рођења Пресвете Богородице у Челебићима (Општина Коњиц, Херцеговина) коју је хтео да одбрани од скрнављења. Сахрањен је у порти ове цркве.

Лазар Љубић