September 11th, 2019

Еп. крушевачки Давид: Прилози за Ново Добротољубље


"Помало" ми се наслов чини претенциозан, а о преопширном стилу да не говоримо - ко је данас вољан (ако уопште има толико слободног времена) да се самомучи прочитавајући ов(акв)е владикине гласолалије (или вербалне изливе); али (опет ми се чини) да је крешендо сасвим довољан за поенту, чак (оштрином) премашује (моја) очекивања. Не мало пута сам рекао да ми се више свиђао онај негдашњи монах Давид, него ово што је од њега испало од када се завладичио, али за ово: Аферим, владико!

"Монах хришћанин, неутврђен у подвигу, убрзо по монашењу наставља да живи по стихијама овога света, и да се одаје лицемерству. У том, у правцу световњака он дела по своме рукоположењу, па и по својој епископскопској хиротонији, остајући лично непромењен. Немар према хришћанском предањском живљењу вргава га у немар за спасењем, докле га исти вргава у грехе помоћу којих ђаво влада људима, као што ће и самим њиме овладати. Обузет свим гресима он се само користи Црквом, и разара је по навици. Тако сада, обузет духом овога света, он почиње сасвим светски и да мисли и да расуђује, па и са самом глупошћу да се граничи. А када једанпут пређе и црту глупости, он ће и црту криминала достизати, те ће убудуће и све по глупости и злоћи мислити и радити. Надаље, и сва његова будућност биваће му угрожавана због криминалних радњи, које ће сада већ и у својој злоћи будући, морати да окуси. И само је питање времена када ће такав погинути и душу изгубити, будући да се ухватио у мрежу исплетену од лењости и лицемерства, глупости и криминала. До тада пак, он ће друге осуђивати, као што их је и  досад за све и свашта осуђивао, па и за цензорство и инквизицију, притом седећи на брду својих лешева и наздрављајући онима на које се намерачио да и њих што пре придода гомили. Такав је дакле започео као покајник и монах, а завршио као разбојник и шизофреник."

ОКТОБАР 23 [АВГУСТ 30]. СВТ. МАКАРИЈЕ (СОКОЛОВИЋ), ПАТРИЈАРХ СРБСКИ (СЛУЖБА).

На нашем сајту објављујемо приређен текст Службе свт. Макарију (Соколовићу), патријарху Србском (цсл. и срб.).

Из фуснота (па мало шире):

Био први патријарх обновљене Пећске Патријаршије од 1557. до 1571. године, када се повукао са трона (због болести); на патријараршком трону га је наследио братанац Антоније.

Сматра се да се упокојио  пре 23. октобра 1574. године, па зато овај датум (који није сасвим потврђен)  ипак дајемо као дан посебног празновања.

30. августа се празнује у Сабору србских просветитељā и учитељā, чија се служба у савременој богослужбеној пракси СПЦ премешта на 2. недељу месеца септембра (по новом календару), па овај датум остаје као опциони дан посебног празновања.

Тропар састављен 10. дец. 2014. године (уз накнадне измене), а кондак 23. дец. 2014. године. Редакције: 7. септ. 2016. г. и 11. маја 2017. г. Додатна редакција кондака 22. авг. 2019. године због (у)саображавања завршетку Икосâ.

Акростих Канонâ састављен и започето 12. априла 2019. г.

Синаксар који је на моју молбу саставио Лазар Љубић 22. авг. 2019. г., биће (ако Бог да) накнадно преведен на цсл. и доредигован, одн. синхронизован. Лазару захвалност и на другој (при)помоћи (прибављање историјских и научних списа, и сличица) при састављању и објављивању тик пред сами празник ове Службе. Да је било "по моме" не би била објављена барем до 23. октобра, а како ми се у последње време увек нешто занеда кад треба нешто да завршим, вероватно ни до тада.

Како написаног житија практично и нема, овде дајемо део из књиге „Српски јерарси од IX до XX века“ д-ра Саве (Вуковића), еп. Шумадијског, издање Евро – Београд, Унирекс – Подгорица и Каленић - Крагујевац; 1996. г. стр, 295-297.

У тексту Службе има неколико новокованица - што на цсл што на србском - којима једноставно нисам одолео; колико су добре, а колико су само експеримент залудног шкрабала, остаје другима да просуде.

Ово ће бити за сад служба коју сам најбрже саставио и (на неодољиво инсистирање неких пријатеља) објавио (без уобичајеног вишегодишњег одлежавања у шпајизу, тј. флеш-драјву), зато ће засигурно бити накнадне редакције и поправке грешака.

Надам се да ћу у неко догледно време успети Службу срб. просветитељима и учитељима (30. август) да прерадим у једнину тако да ће то бити "Општа служба србском светитељу", па ће моћи да се служи оним светим србским архиепископима и патријарсима којима служба за сада није написана, или да се њеним деловима допуњују до бденијске написане четверичне службе.

Повезан пост: ОКТОБАР 23. СВТ. МАКАРИЈЕ (СОКОЛОВИЋ), ПАТРИЈАРХ СРБСКИ (ТРОПАР И КОНДАК).

Update 13. септ. 2019. г.: на стр. 31-32 измењен почетак Хвалитног славника због усаглашавања родова у оба језика (приидите > прииди; людие сербстии > роде сербский; восхвалим > восхвали. И на паралелним местима у тексту на србском.).
Update 14. септ. 2019. г.: на стр. 10,18 и 32 поправљене ситне словне грешке у тексту на србском.
Update 11. окт. 2019. г.: на стр. 5, 6 "памяать твою" промењено у "ти ... памяать" ради саобразности са сличним местима у тексту (древнији облик на цсл, а чини ми се и да у преводу на србском лепше звучи); и на стр. 10 додато прогутано слово у речи попевајућ(и).
Update 17. окт. 2019. г.: на стр. 4 и 12 "прав[ил]но" исправљено у "прав[илн]о".
Update 10. март 2020. г.: на стр. 5 у задњем реду додато испуштено "молим тя" у цсл. тексту.

Напомена: оваквих "ситних исправки" (после сваког летимичног и делимичног пречитавања) ће вероватно бити још.