May 9th, 2019

Архијерејско кађење на Великом входу без жезла ...


Неко ће (ми) рећи (готово сасвим оправдано) да је ово (готово болесно) ситничарење, и (још оправданије): Кога то уопште занима (Па ето мене!), и чега смо се све, и то много горег, нагледали у протеклом времену од наших дичних архијереја?

Еп. Митрофан (Кодић) од пре коју годину Канадски, јуче на храмовној слави Цркве св. ап. и јев. Марка на Ташмајдану, као други служећи архијереј на Великом входу кади без жезла као да је ђакон или поп, без митре обашка ... Колико сам могао да приметим до сада, владика Митрофан се не убија од торжествености при богослужењу, служи тачно и скромно, као нпр. покојни патријарх Павле, по свему се може сврстати у тзв. богослужбене традиционалисте.

Чему онда ово ... ? Прво "Можда" - заборавио је да понесе свој жезал из Канаде, која се још увек тресе од смене и пензионисања претходног архијереја Георгија (Ђокића), па је може бити и сам "помало" растрешен од прилика у којима се нашао не баш својом вољом? Друго "Можда" - патријарх Иринеј (као први служећи архијереј) није хтео да му позајми свој жезал (патријарх такође служи "традиционално" али се много не узбуђује што му под носом новотаришу)? Треће "Можда" - и њега ухватила пословична срПска богослужбена а(танаса)нархија, може онако како владики падне напамет у одређеном тренутку и у одређеном расположењу? И ко зна још које "Можда" ....