January 24th, 2019

Шта се "ново" дешава у СПЦ? Ништа ново, кола и даље иду низ брдо


Заједничка црквено-дипломатска изјава (ко и већина готово ничим битним или паметним изазвана, осим њиховом жељом да се подруже) епископа и бискупа (ко је ко само Свемилостиви зна), у којима се између осталог уравњују српске и хрватске жртве ... Да ли је у наслову "ИЗЈАВА ЕПИСКОПА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ И КАТОЛИЧКИХ БИСКУПА ЦРКВЕ СА СУСРЕТА У ПОЖЕГИ" дошло до "случајне" копи-пасте грешке, па се не зна чега су епископи СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ, а католички бискупи су ЦРКВЕ. Хвала Богу, ово углавном нико и не чита, па се с том чињеницом највише и оперише при склепавању оваквих приопштавајућих саопћења.

... А молитвено-самољавајуће осмине, или како год ... опет и опет (углавном код Прекодринских), све док се жаба не скува.



У Сарајеву митрополит Хризостом наставља оно што је поч. митрополит Николај предано чинио.


Нажалост млађани Димитрије (Рађеновић) је сигурно нагазио на распуће свог "дичног" предходника, уз наравно (прећутни) бефел заједничког им "духовног оца". Хвала Богу што не чекасмо тако дуго да видимо какве су то моћне молитве, моћније од Дурићевих (по његовом сопственом исказу) ...


Ових дана још једно Јефтићево ишчадије, Макса дарвиниста (неки га по згради патријаршије због тога зову Мајмун) иструћа босфорџијску поему. О љубави највише - они који је немају према својим ближњима, као и о поштењу - оне којима је то отежавајућа околност за бављење својим (најстаријим) занатом ...

Могло би се о овоме нашироко и надугачко, ал' што трошити време и абати мозак ... евентуално се помолити, и то не за њих, него за нас, народ Божији који уместо пастира има вукове, за нашу Српску (још увек барем декларативно) Православну Цркву ... ако имамо воље и снаге.