novisrbljak (novisrbljak) wrote,
novisrbljak
novisrbljak

СУБОТА ПО ВИДОВ-ДАНУ [ЈУНИ 15]. НОВИ ПРЕП.МУЧ. КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИ СТЕФАН (ПУЉИЋ) И ХАРИТОН (ЛУКИЋ).

На нашем сајту објављујемо приређен текст Службе новим преподобномуч. Косовско-метохијским Стефану (Пуљићу) и Харитону (Лукићу) (цсл.).

Из фуснота (па мало шире):

Дан празновања узет произвољно, близу је вероватних дана мученичке кончине преподобних, а опет у вези са Видов-даном када се помињу Сви србски новомученици пострадали од Косовске битке до данашњих дана; или кад одреди предстојатељ (старешина цркве, настојатељ манастира, одн. месни епископ). Досадашња пракса је да се преподобномуч. Харитон слави у дан његовог тезоименитства – 28. септембра.

Још нису званично канонизовани, али се култ већ дубоко укоренио међу народом и монаштвом, посебно оним Косовско-метохијским. "Помало" ми се чини да је развлачење са канонизацијом чисто црквено-политикантско, и да има везе са недавним сајбер-ратом у СПЦ који се "окончао" изопштењем еп. Артемија и његових присталица. Епархија Рашко-призренска у егзилу је извршила одељену канонизацију преп.муч. Харитона, о чему се може више видети у повезаном посту, на који упућујем на крају овог текста.

Писање службе започето 22. окт. 2015. године, а коначна редакција урађена од 3. до 19. јуна 2019. г.
Тропар састављен на црквено-словенском и преведен на србски 16. нов. 2015. г. на Ђурђиц - Пренос моштију св. вел.муч. Георгија.

Акростих Канона састављен и започето 22. октобра 2015. г. После почетног мучења и неколикодневног писања готово на силу, без или са мало инспирације, коначно је почела да ме походи инспирација, и ово твореније је почело да се уобличава мало пред дан, а више на дан Сабора св. архангела Михаила 2015. г. - да не заборавим поменути, и тек да није случајно.

Синаксар састављен према издању „Харитон – новомученик Црноречки 1999 – житије и сведочења“ манастира Црна Река, прво издање, 2009. године. Уколико у међувремену добијемо више биографских података о преп.муч. Стефану синаксар ће бити допуњен и прерађен.

Хороепископ Хвостански и Барајевски епархије Рашко-призренске у егзилу Наум (Мирковић) је написао опширније (од нашег) синаксарско житије преп.муч. Харитона које носи назив: Кратко синаксарско житије св. преподобномуч. Харитона Косовског.

Бивше Црноречко братство, сада у манастиру преп. Јустина Ћелијског у Барајеву код Београда (у расколу под омофором еп. Артемија) је издало ново издање ове књиге са новонаписаном службом преп.муч. Харитону. Нажалост, читајући ову службу, не можемо да се отмемо утиску да је у питању готово црквено-политички памфлет њених аутора, без намере да се споримо око тога ко је у праву - као и обично свако помало, а нико сасвим.

Неколико стихира и богородич(а)на из Службе Србским новомученицима свт. Николаја (Велимировића) сам ради уметања у ову службу превео раније са србског на цсл, а две Хвалитне сам превео пре неки дан (помало) завирујући у превод уваженог г. Петка Т. Хинова, који ми нажалост није био баш од велике помоћи. Ценим труд, а о укусима не вреди расправљати.

И да не заборавим још једну (чини ми се веома) важну напомену, превасходно за грматичке чистунце и боље (од мене) познаваоце цсл језика: овај текст има барем једну велику ману: како аутор са тзв. двојином стоји веома слабо, писана је у обичној множини. Уколико у међувремену успем да се докопам солидног редактора, или некако апдејтујем слабо научено градиво, биће урађена накнадна граматичка редакција, а евентуално превођење на србски језик је могуће, али неизвесно када. "Помало" ме већ замара двојезична форма којој сам прибегавао последњих година и радова, а много боље и лакше размишљам на једном језику него на два синхроно.

Повезани постови:


СЕПТЕМБАР 28. ПРЕП.МУЧ. ХАРИТОН (ЛУКИЋ) КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИ.

Преводи са србског на цсл Службе св. срб. новомученицима свт. Николаја (Велимировића).

Update 21. јуни 2019. г.: Додати пропуштени превод тропара на србски и други тропар са преводом на цсл, услед чега је фајл мало редизајниран и додато неколико белих страница.

Update 2. нов. 2019. г.: Крајем прошлог месеца сам захваљујући Лазару Љубићу и мати Ирини из Пећске Патријаршије дошао до књиге д-ра Снежане Антонијевић "Заборављени мученик - житије и страдање свештеномученика Стефана Метохијског", издање "Срби на окуп", Београд 2018; до сада једино објављене књиге о њему, надам се да ћу на основу ове књиге успети да допуним (поправим) његово синаксарско житије.

Захваљујући подацима из ове књижице сам морао да извршим једну битну измену на неколико места у тексту Службе, наиме Стефан се презивао Пуљић (рођен у Чачку 28. фебр. 1964. г. од мајке Наде рођ. Стевановић, православне Србкиње; и оца Иве католика, вероватно Хрвата, који је умро пет дана пре његовог рођења), а не Пурић - како то стоји у већини до сад доступних извора.

Захваљујући овој књижици сам се (об)сетио и уверио да је то онај јеромонах Стефан кога сам виђао почетком 90-тих приликом неколико вишедневних боравака у Витовници код старца Тадеја (чак сам присуствовао на неколико првих литургија од првих 40 које је служио одмах по рукоположењу у свештенички чин од покојног еп. Саве (Андрића), такође духовног чеда старчевог). О тим сећањима би ваљало написати посебан пост, ако икако узмогнем.

Његово презиме на цсл сам дао као: пу'льич, онако како су србски химнографи и(ли) писари 18. и 19. века исписивали нпр. реч кра'льица, коју Руси уопште не користе у својој редакцији цсл.

Такође сам у превод тропара на србски додао испуштено (у брзоплетом приређивању) "с њим".
Tags: Косово и Метохија, Моји радови, Нови Србљак, Новомученици, Новости, Пећска Патријаршија, Преводи на цсл, Савремена српска химнографија, Службе на цсл, еп. Сава (Андрић), преп.муч. Стефан (Пуљић), преп.муч. Харитон (Лукић), старац Тадеј Витовнички
Subscribe

  • Post a new comment

    Error

    default userpic

    Your IP address will be recorded 

    When you submit the form an invisible reCAPTCHA check will be performed.
    You must follow the Privacy Policy and Google Terms of use.
  • 0 comments