ЈУЛИ 22. СВ. РАВНОАП. МИРОНОСИЦА МАРИЈА МАГДАЛИНА (СЛУЖБА, ДВА АКАТИСТА, МОЛЕБНИ КАНОН И ЖИТИЈЕ).

ib2231[6. авг. 2014. г.]

На нашем сајту објављујемо приређене текстове: Службе, два акатиста, молебног канона (цсл.) и житија (срб.) св. равноап. мироносици Марији Магдалини.

Нажалост не стигох на време, тј. до празника да објавим, иако сам се трудио ... мало обавезе, мало нераспоређени (тј. неправилно распоређени) приоритети, мало лењост ... Како год, што се код нас каже: Боље икад него никад.

Служба се даје према основном тексту преузетом са сајта "Ортлиб" уз Алексејевске, из руског издања (превода са грчког) "Св. Марија Магдалина - неисцрпни извор Христове благодати" (стихире на Хвалите) и уз моје допуне (3 стихире на Литији Вечерња) до бденијске службе. У текст сам уметнуо и Дониконовски Пролог.

Први акатист се даје према штампаном издању тзв. гражданским шрифтом: „Акафист святой мироносице равноапостольной Марии Магдалине с кратким житием“ по благословению высокопреосвященнейшего Паисия архиеп. Орловского и Ливенского, [издание: Женский монастырь св. Марии Магдалины, Ливны] 2006. г., уз увид и у бројна електронска издања по руском интернету. Кад сам већ завршио рад на овом акатисту, на "Осанни" је обављен исти према Синодалном издању из 1895, површним поређењем сам закључио да нема битне разлике у ова два издања (осим што би ми било лакше приређивање да сам одма' имао ово Синодално).

Други акатист и Молебни (просителни) канон се даје према напред поменутом руском издању (преводу са грчког): "Св. Марија Магдалина - неисцрпни извор Христове благодати". Све у свему нисам уопште одушевљен цсл језиком овог превода, па сам нешто мало покушао да поправим, а да много не покварим ... Остављам свакоме да сам разсуди, но ова два текста не препоручујем за богослужбену употребу, него само за тзв. келијску.

Текст Житија на србском се даје према "Житијима светих" преп. Јустина (Поповића).

Update 16. јули 2015. г.: На енглеском: THE 22nd DAY OF THE MONTH OF JULY - COMMEMORATION OF THE HOLY MYRRH-BEARER & EQUAL OF THE APOSTLES MARY MAGDALENE - (COMMEMORATION OF THE RETURN OF THE RELICS OF THE HOLY HIEROMARTYR PHOCAS OF SINOPE).

AKATHIST HYMN SAINT MARY MAGDALENE, EQUAL OF THE APOSTLES Whose Memory the Holy Church Celebrates on the 22nd of July.

Update 4. авг. 2020. г.: додато (као прилог Служби) величање свт. Атанасија еп. Коварског са Изабраним псалмомом, услед чега је фајл мало преобликован, без нарочитог поновног прегледања целог текста, уз сређивање и поправљање фуснота.

Update 6.авг. 2020. г.: На грчком: ΙΟΥΛΙΟ 22. ΑΓΙΑ ΜΑΡΙΑ ΜΑΓΔΑΛΗΝΗ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ & ΠΑΡΑΚΛΗΣΙΣ.


Update 6.авг. 2020. г.: на стр. 13 додат још један кондак (у преводу Н. Бахареве из грчког "Великог часослова") и још једна фуснота, услед чега је фајл опет мало преобликован.

Света равноапостолна мироносице Маријо Магдалино, моли Бога за нас!

ЈАНУАР 12. ЧУДОТВОРНА ИКОНА ПРЕСВ. БОГОРОДИЦЕ ЗВАНА "МЛЕКОПИТАТЕЛНИЦА"

[21. март 2013. г.]

На нашем сајту објављујемо обновљен, допуњен и преобликован текст: Службе и два акатиста чудотворној икони Пресв. Богородице званој Млекопитателница (цсл).

Текст службе и првог акатиста први пут објављен 2008. године преузимањем цсл текста са сајта "Ортлиб" уз мало редизајнирање без прегледавања и редакције.

Сада додат текст другог (нешто краћег) акатиста, приређен према верзијама тзв. гражданским шрифтом које се могу пронаћи на интернету.

Сада коначно све редиговано, прегледано и упдфљено.

Иако ми није била намера да правим трећу верзију службе, скоро да је тако некако испало; јер сам укрстио два доступна ми текста (Ортлибов и Зеленоминејски), и све прилагодио за србску употребу - незнатним изменама и(ли) допунама, јер је изворни текст очигледно писан за руски Илински скит (где се налази копија Млекопитателнице), а не за Типикарницу Св. Саве.

Update 24.07.2013. г. (због неактивности старог измењен линк 30.07.2020. г.): Трећи акатист "Млекопитателници" (срб). (Има доста сличности са 2. акатистом који се даје у фајлу, рефрен различит).
Update 30.07.2020. г.: 3 ΙΟΥΛΙΟΥ Ἀκολουθία ΠΑΝΑΓΙΑΣ ΓΑΛΑΚΤΟΤΡΟΦΟΥΣΗΣ (твореније м. Герасима Микројананита).
Update 30.07.2020. г.: Акафист Пресвятой Богородице пред иконой Ее «Млекопитательница» (Просто не знам како да ово назовем, осим: још једна редакција Богослужбене комисије МосПата, илити хибрид, сад по ком принципу то само они знају).

Амвросій (Погодинъ): Рецензія на книгу свящ. М. Азкула „The Teaching of the Holy Orthodox Church”

Архим. Амвросій (Погодинъ): Рецензія на книгу священника Михаила Азкула „The Teaching of the Holy Orthodox Church” (продолженіе. Начало см. „Православный путь“ за 1988 г.)

[преузето из: „Православный путь“ церковно-богословско-философскій ежегодникъ приложение къ журналу „Православная Русь“ за 1989 годъ, типографија преп. Іова Почаевскаго, Свято-Троицкій Монастырь, Джорданвиллъ, Н. І. 1989].

Повезан пост: ЈУНИ 15. СВТ. АВГУСТИН, ЕП. ИПОНСКИ (ДВЕ СЛУЖБЕ, АКАТИСТ И КРАТКО ЖИТИЈЕ).

СВЕТОМ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ САВИ ТРЛАИЋУ



СВЕТОМ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ САВИ ТРЛАИЋУ

Сјетите се Срби Саве Мученика, за вјеру и народ кротког страдалника,
горњокарловачки епископ је био, страшним мукама је Царство задобио.

Сава Трлаић се у Молу родио, на крштењу име Светозар добио, улогу пастира Господ
Њему даде, на Светога Саву свештеник постаде.

На њиви Господњој ревнитељ је био, и монашког се чина Он удостојио, свештеник је
удов Он рано постао, монашки је завјет у Крушедолу дао.

Велику улогу између два рата, имао је Он у рушењу конкордата, о својој врлини
дјелима казује, па у чину Сава брзо напредује.
А за вјерни народ ево нове наде,
Велики ревнитељ тад епископ постаде, устоличен беше у двору у Плашком, гдје се и
предаде зверињу усташком.

Саву тад хтједоше послат' у Србију, ал' Он не хтједе напустит' епархију: "Главу дајем
али народ не остављам, за вјеру и народ спреман сам да страдам."

А џелати страшни мрачне силе адске, нове независне државе Хрватске, Са Србима
многим Саву одведоше, и на муке страшне Њега предадоше.

Док су се џелати звјерски надметали, Јелици во Христа они су пјевали, да би мученике
они исмијали, ал' помрачени злобом једно нису знали.

У Христа крштени у Њег' се облаче, Христово је Царство од свих мука јаче, па са
силном чежњом ка вјечном животу, смјерни Сава кротко пође на Голготу.

Савиној Голготи Велебит је име, многе мученике погубише с Њеме, мајка сина прати
сад у живот нови, везан је у ланце, ал' је благослови.

Од страшног страдања прошле су године, тад Господ пројави све муке Савине,
у Савину Цркву странац је дошао, о Његовој смрти појцу испричао.

Тад незнанац објави страшна сјећања, рече да је свједок Савиног страдања, Господ
слугу свога за вјечност прослави, Његову кончину Он свијету објави.

"На једну пољану владику довеле, бездушне усташе злобом обољеле, владики су
живом кожу одерали, посули Га сољу, у земљу закопали.

Изнад земље само глава је вирила, а рајска је свјетлост Саву озарила, гвоздену
дрљачу преко главе вуку, али Сава смјерно трпи сваку муку.

Тијело истругано, крвљу прекривено, за Христово Царство ранама скројено, душу
Сава своју Господу предаде, мученичком смрћу бесмртан постаде.

Дубока му јама гробница постаде, Пастир и у смрти уз стадо остаде, па у Рају сада за
Србе се моли, и молитвом врелом Он свој народ воли."

Од ових се ријечи појац скаменио, кад је странац своју причу довршио, он окренуо се
тад и отишао, појац га за име није ни питао.

О, Србине пјесмом Мученика слави, главу даде ал' свој народ не остави, у Царству
Небеском Он сада Царује, о, Србине пјевај, да се твој глас чује.

О, Србине пјевај, свједочи истину, па свјету објави ти жртву Савину, јер Мученик Сава
с хором Мученика, крвљу се усели у свјет бесмртника.

О, Свети Свештеномучениче Саво, србског рода дивна славо и похвало, ранама и
крвљу гријехе нам умивај, Ти се за нас моли, Ти нас благосиљај.

с. Нела

Update:

Житије Свештеномученика Саве, епископа Горњо-карловачког.

Stal ses svědkem Kristovým a zazářils v době nedávné, nevinně jsi strádal, abys vyznal pravoslavnou víru.
[У чланку дати линкови на неке од наших радова.]

In mеmoriam: проф. Даринка Матић-Маровић (6.2.1937+15.7.2020)

Ова енергична, отресита и пробитачна Бокељка је свакако обележила једно дуже време, како би се то рекло епоху, и била синоним за хорско певање на просторима бивше Југославије. Лично сам, у млађаним данима, док се још нисам превише занимао за Православље, прво чуо за њу и њен "Колегијум музикум", па тек касније за Мокрањца, Станковића и др. славне композиторе. Често се у шали говорило да није битно који хор пева, него да Дар(инк)а диригује.

Из једног од чланака (за које су доле дати линкови) издвајам њену упечатљиву педагошку сентенцу, која ми се некако баш прилепила:

„Смиј се, нећеш ваљда тако намргођена певати?“.

Видео: Tako stoje stvari - Intervju - Darinka Matić Marović - 25.03.2016.

Чланци: Преминула диригент Даринка Матић Маровић.
Збогом, Професорка, хвала Вам на музици - и нотама и паузама.
Њен живот био је музика.

АПРИЛ 20. СВТ. НИКОЛАЈ (ВЕЛИМИРОВИЋ), ЕП. ЖИЧКИ И ОХРИДСКИ [ТРИ СЛУЖБЕ, АКАТИСТ И ЖИТИЈЕ]

На нашем сајту објављујемо обновљен, допуњен и преобликован текст Три службе, акатиста и житија свт. Николају (Велимировићу), еп. Жичком и Охридском (срб. и цсл).

Ово је заправо update поста од 11. јан. 2014. г. (уз нешто понављања основних података датих у фуснотама, и уз додавање нешто нових):

1. служба приређена према издању: „Службе св. Николаја Новог Жичког и преп. Јустина Новог Ћелијског“, Епархија Ваљевска, Ваљево 2011, стр. 3-41. Служба спевана на Светој Гори Атонској од јеромонаха Атанасија Симонопетритског, химнографа Свете Христове Велике Цркве, богољубивим старањем преосвећеног епископа Ваљевског г. Милутина, 11. априла 2010. г. Превод на српски, препев, негде допев имењака му бившег еп. Захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића).

2. служба приређена према издању „Святитель Николай Жичский: Служба – Житие – Житије“, стр. 5-34, Цветослов, Осташков 2013. г. Аутор службе је монахиња Евстолија (Јегорова).

3. служба приређена према издању: „Жички и Студенички минеј за месец април“, приредио: еп. Жички Хризостом (Столић) Хиландарац, издање: Епархија Жичка, манастири: Жича и Студеница, Краљево 2007. године, стр. 130‐131, 136‐151. Текст је прегледан и поправљене су уочене ситне грешке. Ово је заправо Служба једном светитељу из Општег минејима (највероватније незнатна прерада поч. еп. Хризостома) сачињена пре него што су написане комплетне службе ј-м Атанасија Симонопетрита и монахиње Евстолије (Јегорове). [update 15. јули 2020. г.]

[Иако се овде не ради о новонаписаној служби, него о општој служби једном светитељу, ипак је дајем у овом зборнику текстова, тек да ми труд не буде узалуд. На крају текста ове службе је дат указ о празновању свт. Николаја који ће може бити некима од користи, мада је и то малкице прерађен Указ о празновању св. муч. Георгија. Уочене ситне грешке поправљене.]

Акатист приређен према издању: "Акафист святителю Николaю сeрбскому и всеправослaвному, епиcкопу жичскому и охридскому", Србско-Руско Братство Светог Владике Николаја и Светог Цара Николаја, 2010.

Житије приређено према издању „Святитель Николай Жичский: Служба – Житие – Житије“, стр. 53-68, Цветослов, Осташков 2013. г. Превод са руског: К. Симић. [update 15. јули 2020. г.]

[Овај текст дајем превасходно јер се налазио у кориштеном изворнику, а не због препознатих његових квалитета. Доста је код нас опширних, биографских и историјских написа о животу и писању свт. Николаја (Велимировића), али чини ми се правог житија за сад и нема, и да би га тек требало написати.

Вреди овде поменути нешто што би могло то да буде, сада већ далеке 1986. г. протосинђел д-р Артемије (Радосављевић) написао је брошур(иц)у "Нови Златоуст - Владика Николај (30-годишњи спомен)" а издао је ј-м Атанасије Јефтић (приватно издање, које те године очигледно није наишло на разумевање врха СПЦ, у време док су увелико били браћа и док се нису "усрећили" епископством), а исто је пре неку годину мало прешминкано и преиздано по "преласку у егзил" под називом "Нови Златоуст - кратак животопис Светог владике Николаја". Прво поменуто издање имам негде у личној библиотеци.]

Војвода Коста Војиновић Косовац - класична српска прича о јунаштву и издајству.