?

Log in

Последњег Романова у царској Русији родила је Српкиња.

Jul. 11th, 2017 | 11:29 am

Link | Leave a comment | Share

30 фактов о Сербии глазами Россиянина.

Jul. 5th, 2017 | 10:15 am

Link | Leave a comment {1} | Share

Митрополит Амфилохије замонашио химнографкињу искушеницу Слађану Кадић

Jul. 1st, 2017 | 09:41 pm


Под тагом Слађана Кадић - њена творенија.

Link | Leave a comment | Share

А Таси нешто смиће у туђем оку, а у своме ништа не види ...

Jun. 30th, 2017 | 09:09 am

sramotno vređanje: penzionisani vladika Atanasije opleo po novoj premijerki

Видео са овогодишњим говором пенз. еп. Атанасија (Јефтића) за Видов-дан на Газиместану може се погледати овде.

Елем ... Таса букаџија, босфорџија, хеликоптерџија, у свакој чорби мирођија ... и много тога што се још завршава на ...џија (искористите своју интелигенцију или машту за допуну префикса).

Ове и сличне беседе бившег Банатског и бившег Захумско-херцеговачког сам могао можда и да прогутам тамо негде до 90-тих, док се чинило и само изгледало да смо сви на истој страни, док тзв. Јустиновци нису пројавили своју злу метаморфозу. Сада ... када су се појавила под српским црквеним и јавним небом његова духовна (како то звучи саркастично) чеда у пуном "сјају": Гргур Дубровачки (лоптотерач, папистички саслужитељ, самопроглашени кандидат за српског патријарха, извисивши митрополит Сарајевски, раскалашни вински подрумар и залагач под хипотеку српских светиња, кога је ујка Сем коначно успео да одвоји од дугогодишњег интерес-пријатеља Мила Додика, или ће бити пре да му Миле неда више кредита) и Макса Американски (зизјуласовски тровач богословског подмлатка; безбожник, какав само може да се одригне из поповских бедара, који верује у Дарвинову теорију, а не у Бога творца; такође извисивши митрополит Сарајевски), не да не могу, него сматрам да су само једна у низу вербално-проливских испада једног неврастеника и несрећника, коме не треба дати микрофон, него повећу дозу седатива ... Патријарх и остали, наравно перу руке ... ко је знао шта ће луда да прича? Па што сте га онда пустили, где вам је био све и свја, архимодератор СПЦ?

Елем, опет ... о Ававу више и већ неко време не мислим ништа добро, можда ми се у почетку учинило да нешто као 'оће ... (но хвала Богу нисам гласао ни за њега, ни за његовог оца Тому кога је убио; а и убедише ме да више уопште не излазим на изборе, јер два зла се не може никако изабрати мање) али већ три-четири-пет година вергла исту фантазмагоричну причу о повећању плата и пензија и пуном буџету, у коју је после преучесталог самоиспирања властитог мозга поверовао и сам ...

Али, неким (не тако малим) крајичком мозга и савести се питам: Докле ће разни ТВ попови да завирују у туђе животе и кревете, а да жмуре на своје, иако у њима поред спалих гаћа има да се види доста тога непоћудног ... Докле ће да се баје и алауче унаоколо, а да се своја кућа не чисти, но смеће гура под тепих, докле ће да се вређа просечна интелигенција шишајуће пастве ... Докле ће да се прича о школству и нероткињама, поред разних још увек са митром на глави Качавенди и Гачића? Док су они ту где су, званична СПЦ, тј. они који у њено име нешто као говоре о моралу, рађању и нерађању, илити сексуалној исправности, треба да се покрију ушима и да ћуте (што би било најбоље), па макар то био и сам патријар' Иринеј или онај му истоимени који боље од њега зна шта он мисли, или тамо неки луди Таса. Или другачије речено: ова и оваква СПЦ нема више ни ауторитет ни кредибилитет да било коме попује о било чему, морално (мада је тешко то очекивати од нечега у чему постоји критична маса неморалних) а и паметније (мада је и то тешко очекивати од нечега у чему постоји критична маса сујетом и влашћу опседнутих) би било да ћути.

Елем, опет и опет ... Бог нам је дао слободу, коју не треба да надзиру (иако им је то у опису титуле) разни удбашки и ТВ попови, ако одрастао човек или жена нађе себи истог таквог (а свестан је да то није Богу баш мило), шта ми имамо с тим, то је између њих и Бога ... Неко проба из радозналости или стицаја лоших околности, па после не може да се поврати на прави пут, а неко може бити има и генетске или менталне аномалије, да не кажем да свако ниси свој крст. (Очигледно ипак није тако једноставно како се чини навијачима Партизана и Звезде и њиховим вођама, иначе на прилику не би било таквих случајева међу онима које је школа тренирала против тога, или требало да тренира). За такве се треба молити и лечити их (мада то више није став Светске здравствене организације), ако хоће, и ако се обрате Цркви, а не ловити их по њиховим собичцима као вештице ...

Миз (то енглези користе кад не знају у ком је статусу жена којој се обраћају) Ана Брнабић је била довољно поштена и искрена да одма' и urbi et orbi исповеди своју сексуалну оријентацију, и то некако исцрпљује моје горње разглабање, мада сматрам да ту нема шта за парадирање, него за стиђење ... Но, бојим се да њу ништа посебно и нарочито не препоручује за премијерку и овакве Србије осим те њене истополне склоности и због тога блискости светским центрима моћи; а да таквих назови технократа или бирократа, па ИТ стручњака имамо на буљуке, а свакако и много бољих. Иначе не могу да се отмем утиску, да је на конференцијама за штампу, барем до сада, деловала поприлично збуњено ... Све у свему, Авав који је на место председника утека' са места премијера (јер је сигуран да ни он ни ми не би издржали још једно његово премијерство) и даље ће повлачити главне конце у марионетском Авав-ленду, а ко ће њега ... нешто о томе пише Милован Бркић, ако му је баш све веровати, јер он је ипак луд, а за друге постоје "само неосноване" инди(ка)ције.

То што је нова prime-ministra пореклом Хрватица (иако сад пренаглашено форсира некаву своју љубав према Србији а и АВав-у), не мора а и може да буде проблем (а обично се увек испостављало да је бивао) ... само се питам кад ће чистокрвни Србин (који то и сме да призна), ма и из Лепе њине, да буде премијер Хрватске? То очигледно не бива, а ми у свакој Влади имамо понеког Хрвата или Хрватицу, за кога или коју се после испостави за кога ради ... као нпр. Дулићка за Тодорића и гм соју.

Link | Leave a comment | Share

Филм о Копоринским моштима св. деспота Стевана Високог

Jun. 29th, 2017 | 09:41 am


А неки други ... нажалост осведочени смутљивци попут кир Дробивоја Мидића, кажу да су их пре "неки дан" открили у Манасији ... па су их донели чак и у Београд. Професор Србољуб Живановић води о томе читав (нажалост лични) интернет рат, а званична СПЦ од разсмућивања верних има преча посла - сваривање прве женске па још и геј-премијерке Авав-ленда.

Има на овом филмићу и нешто мало блаженопоч. владике Данила (Крстића) ... 

Link | Leave a comment | Share

ЈУНИ 15. СВ. ВЕЛ.МУЧ. ЛАЗАР (ХРЕБЕЉАНОВИЋ) КНЕЗ СРБСКИ (СЛУЖБА И АКАТИСТ)

Jun. 28th, 2017 | 12:11 pm

Дајемо линкове за текст (исте) службе (који смо пронашли на неколико места):(Радили смо пре неколико година на тексту из Београдског "Србљака" и на Хиландарском тексту и поредили их, али нам се неда да све још једном поново прегледамо и припремимо за објављивање на нашем сајту).

Link | Leave a comment | Share

ЗНАМЕЊЕ - КУРСКО-КОРЕНА ИКОНА ПРЕСВ. БОГОРОДИЦЕ (СЛУЖБА И ДВА АКАТИСТА)

Jun. 16th, 2017 | 01:35 pm

Курско-корена икона Пресв. БогородицеНа нашем сајту објављујемо допуњен и преобликован текст: Службе и два акатиста чудотворној икони Пресв. Богородице званој Знамење - Курско-корена (цсл).

Служба и 1. акатист твореније Валерије Константиновне Хеке - Касије руског Зарубежја, одобрено (и вероватно и штампано) у краљевини Југославији благословом руског Заграничног првојерарха митрополита Антонија Храповицког.

Припремљено 2011. године према изворном тексту, 2013. приређено за објављивање на сајту, а сада додат текст 2. акатиста и мало редизајнирано.

Из фуснота:

Текст 2. акатиста тзв. гражданским шрифтом (објављеног почетком 1990-тих година у Курску) смо преузели са сајта Храма св. равноап. Кирила и Методија при Курском државном универзизету, пренели у тзв. црквено-словенски шрифт и подвргли граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквено-словенског језика) и другој редакцији. Ауторство нам непознато.

Повезани постови: Великопостне новости 2013. на сајту "Нови Србљак" (1)

Чудеса от Курско-Коренной иконы в Югославии.

Link | Leave a comment {1} | Share

о. Војислав Билбија: "Кроз лаж зена до сунца Господа Христа"

Jun. 15th, 2017 | 10:47 am

Link | Leave a comment | Share

Како је о. Војо Билбија "покварио" репутацију митрополита Порфирија

Jun. 14th, 2017 | 08:07 pm


Како је обсебујни (но сасвим безазлени и последње-мохикански родољубиви) о. (д-р зубар) Војо Билбија ненамерно "покварио" васељенску и верско-дијалошку (брижљиво грађену не само од њега самог) репитацију (која га је препоручила за упражњено место у Загребу уместо нпр. еп. Фотија) митрополита (д-ра теолога) Порфирија Перића ... или како се овај овом приликом (коначно) осећао као свој међу својима (што се за Загреб неби могло никако рећи) у америчкој српској престоници Шикагу, и није му уопште било неугодно и немило што припева на (мање више безазлену) четничку песму ... а после је дошавши дома у Загреб (пошто му је патрон добио извештај преко Пони-експреса, Ватиканске поште или сарадника "домаћих" служби, вероватно оних истих попова с којима је певао) морао да се посипа пепелом, и да се правда пред потомцима оних усташа од чијег је кољачког ножа у песми помињани војвода-поп Момчило Ђујић бранио Србе у Далмацији и Крајини, наводном немогућношћу да се потпуно утиче на то шта домаћини имају на уму, тј. да се Срби по белом свету и не могу сасвим исконтролисати као нпр. они у Србији ... којима АвАв поред повећања (а не враћања узетих) плата већ неколико година најављује промену свести. Повећање плате нисам приметио, а што се промене свести тиче, мислим да ипак добро стојим са истом да би је мењао томо неки ... грешка: тамо неки ...

Све у свему м. Порфирије (и поред некаквих личних симпатија које "помало" сплашњавају, уз главни му недостатак, тј. добро знање чији је он пулен) прерано и све више почиње да духом личи на свог предходника на Загребачко-Љубљанској катедри м. Јована (Павловића), тј. да постаје безличан [или пре: подобан оном што излази из (дечијег) носа], и предусретљив према папистима до неукусне сервилности.

И на крају: главна фасцинација овим припевањем м. Порфирија, илити: психолошко-профилска недоумица: просто је невероватно да је човек који је неколико година био на челу Србијанске Радиодифузне агенције толико медијски неукусан ... хоћу рећи неискусан (невешт), па ваљда и не помишља да по-неко (пажљиво) гледа и слуша (а и бележи, тј. снима) оно што он (црквено-дипломатски назови "коректно" а у ствари православно и национално штетно) трућа по Загребу и диљем Љепе њине [алузија на почетне речи Хрватске химне, коју је (гле куриозитета и усуда - у све драго им некако се умеша српски реметилачки фактор) први пут извео српски црквени хор], или већ које-куде ... човек који прво "Добро јутро" или "Помоз' Бог" а можда и "Фаљен Исус" годинама говори прво у камеру, а тек онда погледа има ли живих ... А о. Војо нешто овом приликом и није био при гласу ...

И опет, чини ми се да је пригодно (уместо неодољиве ми склоности ка продуженом разглабању, а уз нови интернет пакет који ми то паки омогућује, јер сам коначно решио да платим комфор, а не да пребројавам купљене мегабајте до краја месеца) да овде цитирам-парафразирам једног драгог ми пријатеља, кафанског мислиоца (какви су се сретали по Београду до почетка 90-тих, док је још било градских кафана): Наше владике углавном не живе у реалном свету, и сваки њихов сусрет са тим реалним светом уме да буде прилично незграпан, неугодан, емотивно и сујетно болан ...

О четницима (а и партизанима) који се неодољиво из свега овог намећу, и о њиховом месту у историји а не свакодневници, можда ћу шире (или нашироко) писати у посебном посту ... ако узимаднем времена и воље.

Link | Leave a comment | Share

Жарко Б. Вељковић: Шта значи Оуреши на Милутиновој плаштаници?

Jun. 6th, 2017 | 12:36 pm



Жарко Б. Вељковић

Шта значи Оуреши на Милутиновој плаштаници?

стране: 645-652


Апстракт

У Музеју Српске Православне Цркве у Београду чува се Милутинова плаштаница са српскословенским записом, написаним старословенским правописом: †ПОМѦNHБЄ̃ДƔШѪРАБАСВОЄГоМHЛƔТHNАƔРЄШH, у преводу: (У име Оца, Сина и Светог Духа,) не заборави, Боже мој, на душу Свог слуге Милутина Уреша!, што је један лични nomen и један титуларни, а пошто краљ Милутин званично не користи своје име, него титуларно Стефан Урош, реч је о „незваничним“ круговима блиским краљу. У натпису на Милутиновој задужбини Грачаници стоји: СТФNО ƔРЄШЬ КРλЬ, у преводу: краљ Стефанос Уреш, што су два титуларна nomena, тј. пун титуларни nomen, дакле реч је о званичном контексту. А натпис крај Милутиновог портрета у Краљевој цркви у Хиландару гласи: СТЄ́Фſ҃Ν̉Є̉ΝΧΩ̃ΤΟΘΩ̃ΠΙ҆ϛΟὖРЄСІСК, у преводу: Стефан, у Богу Христу благоверни господар Урош. У раду се тумачи да је овај српскословенски облик Ѹрешь „посрбљено“ византијско грчко Οὔρεσις, што је „њихова верзија“ нашег српског, домаћег имена Ѹрошь, при чему је писање „по грчки“ Стефанос Ѹрешь уместо српскословенског Стефань Ѹрошь само део Милутиновог увођења византијских обичаја и институција у Србију онога доба.

УДК:

811.163.41'373.23:81'373.6

930.2:003.072=163.41"13"

преузми пдф

Link | Leave a comment {1} | Share