?

Log in

Београдски ранохришћански мученици: св. Донат и његов брат Венуст

« previous entry | next entry »
Mar. 31st, 2017 | 07:42 am


Сремска Митровица, мало је познато, изван стручних кругова, да је овај град који се налази на западу Србије, близу границе са Хрватском, некада, у првим вековима н.е., заузимао изузетно значајно место у Римском царству. Римски Сирмијум, раскрсница путева, војни и стратешки центар, главни град у многим реорганизацијама провинција у оквиру империје, почевши од престонице Доње Паноније, преко Паноније Секунде, све до једног од четири најважнија града поред Никомедије, Медиоланума ( Милано, Италија) и Трира за време Тетрархије, у којем је столовао злогласни цар Галерије. За једне цареве престони град (Галерије) , за друге родно место (Декије, Клаудије II, Проб, Максимијан), Сирмијум је у очима Амијана Марселина (Ammianus Marcellinus) познатог римског војника и историчара старог века представљао " славну мајку свих градова".

Међутим, такође је мало познато, да је овај царски град био и велико судилиште и стратиште многих хришћана у првим вековима н.е. Галерије, сурови господар Сирмијума, један од царева за време Тетрархије, нарочито се истицао у прогону. Десетине и стотине хришћана довођено је у Сирмијум са разних страна провинције да би им се ту судило. У том броју били су и Свети Донат, ђакон из Сингидунума, и његов рођени брат Венуст, такође ђакон, на служби у Цибалији (Винковци). Као усрдни извршилац Галеријевих окрутних наредби појављује се Викторијан, старешина, који је управо и послат од велможа да би започео прогон хришћана заједно са члановима паганског свештенства. Баш по његовој заповести, Свети ђакон Донат, задужен за цркву у Сингидунуму, би ухваћен и бачен у тамницу. Ту, у тамници, свети мученик остаде целе ноћи будан узносећи молитве Господу, уједно крепећи и остале Христове војнике, ухваћене и заточене заједно са њим.

Сутрадан, одмах у зору, довевши га старешини, овај му рече: "Донате, ко је тебе убедио да се одрекнеш култа наших богова, које ми поштујемо, као и наши цареви ?"
Блажени Донат одговори: "Ја не обожавам твоје богове, глуве и неме, јер своје поштовање дајем само Господу мом, Исусу Христу, Сину Бога живог, који је једини, истинити и свемоћни Бог."
Викторијан: "Пусти те будалаштине."
Донат : "Ти си луд, и твоји господари су бесмислени."
Понесен бесом, чувши овакав одговор, објави против њега најгору казну, и нареди да га убију одсецањем главе.

Таква сурова казна задеси и свештеника Цркве у Сирмијуму, по имену Ромул. Овај свештеник се великодушно борио за веру и спасење народа који му је био поверен заједно са ревносним Христовим војником, светим ђаконом Донатом. И други ђакон исте Цркве у Сирмијуму, по имену Силван, показавши велику храброст, одлучност и веру у Господа Христа, одбивши да обожава идоле заслужи и задоби вечни венац.

Толико окрутности није могло да међутим да задовољи Викторијанов бес, и он одлучи, како би начинио још жртава, да обиђе све градове у својој надлежности, па тако дође до Цибалије и даде наредбу да се ухвати и Св. Венуст, брат Св. Доната и да се изведе пред суд. Чим угледа светитеља, свирепи судија му рече: "Венусте, сети се да сам одрубио главу твом брату Донату, размисли озбиљно, и не оклевај да се приклониш нашим боговима, које сви поштујемо као и наше велможе; ако одбијеш, иста судбина те чека." Међутим, старешинине речи не само да нису уплашиле Венуста, већ му овај блажени јунак, са још већом одлучношћу и жаром, као што ју је имао и његов брат Донат, одговори: "Живео Господ мој Исус Христ! Не знам за друге богове као што кажеш, пошто знам за само једног живог и истинтог Бога, Оца, Сина, и Светога Духа." Викторијан га прекиде и поново га позва да се поклони идолима. Свети мученик, знајући већ шта ће се догодити и који ће бити исход суђења, одговори судији да се не приклања немоћним идолима, већ да се поклања јединоме Богу Оцу, који влада небесима. Видећи да никако не може сломити Светог Венуста, а већ изван себе од беса, Викторијан нареди војницима да ухвате Венуста и изведу га изван града како би му одрубили главу мачем. Пре тог страшног тренутка, Свети ђакон подиже руке ка небу и помоли се Господу да прими његову душу у Царство небеско. Тако, Свети Венуст херојски заврши свој земаљски живот као и његов рођени брат Донат.

Грдно се преварио окрутни судија ако је помислио да ће са смрћу ово двоје свете браће бити избрисан њихов траг као и њихово поштовање овде на земљи. Неки побожни људи сахранише њихова света тела на гробљу у Сирмијуму које убрзо поста место окупљања и светковања многих хришћана који су ту долазили да нађу укрепљење, присећајући се, жртве које су Донат и Венуст поднели за Господа. И не само њих двојицу већ и Фортуната, Синерота и Иринеја чија су тела такође сахрањена на истом месту. Тако је било све до краја V века када су варварски народи почели све чешће да упадају у римске територије, нападају и пљачкају локално становништво, између осталих, и пределе око Сирмијума. Увидећи да су напади све чешћи, варвари све окрутнији и немилосрднији, локални народ је схватио да неће дуго опстати на својим огњиштима па је одлучио да спас пронађе негде на западу. Уточиште су пронашли у Севереној Италији, тачније у градовима Аквилеја и Градо. Бежећи пред освајачима са собом су понели и мошти многих светитеља са ових простора па тако данас делове моштију светих Доната и Венуста можемо пронаћи у месту Чивидале (Cividale del Friuli ) недалеко од Аквилеје. И не само да су ту нашле уточиште, већ су мошти Панонских светитеља, како их називају многи историчари, наишле на велико поштовање становника самог града као и околних места, у толикој мери , да је овај градић узео као свога свеца заштитника управо Св. Доната. У средњем веку, неколико турнира се одржавало у Чивидалеу, на дан Св. Доната, 21. августа. То је било од великог значаја за ово место, па је тако, у градским аналима записано да је 1368. године, чак донет и статут по којем се морају сваке године организовати витешке игре на дан Св. Доната са учешћем витезова и војника. Ако данас, прошетате градским музејом у Чивидалеу, можете видети изложеног, драгоцен реликвијар којег становници овог места изузетно поштују , попрсје Св. Доната. Свети Донат и Венуст заједно са Светим Ромулом и Силваном прослављају се 21. августа.

Припремајући се за писање текстова у овом цењеном часопису (којем дугујемо заиста искрену захвалност што нам је допустио да их објавимо) у жељи да упознамо јавност о светим кончинама нама, помало заборављених, светитеља наше Свете Православне Цркве, Светих Монтана и Максиме, Ермогена и Фортуната, Доната и Венуста који су листом сви били из Сингидунума, односно, наши давнашњи суграђани, слободно можемо рећи да смо прочитали много страница из великог броја књига и текстова историчара који су се бавили, или се баве историјом Раног Хришћанства и Касном Антиком ових простора. У свим текстовима дошли смо до недвосмислене чињенице, да су они заиста историјске личности које су живеле на овим просторима, да је већина од њих била у чину, Св. Монтан је био свештеник, Св. Фортунат, Донат и Венуст су били ђакони док је Св. Ермоген био чтец. Такође, утврдили смо са великом прецизношћу, где се делови њихових моштију налазе (простор Северне Италије, Кливленд, Охајо, САД), знамо такође да су изузетно поштовани, односно да се налазе у црквеном календару и Синаксару Румунске Православне Цркве као и у Синаксару Антиохијске цркве. Треба споменути чињеницу да су веома поштовани у Северној Италији , тачније, у градовима где се њихове мошти налазе. Св. Донат је, рецимо, светац заштитник града Чивидале, као што смо видели у горе написаним редовима. Није небитно споменути и чињеницу да се, у свим књигама које су проучавале Раног Хришћанство ових простора, поред светитеља о којима смо писали, у истом контексту или временском периоду, спомињу и Св. Ермил и Стратоник које је наша Света Православна Црква, слава Господу, увела у званични календар. Узевши све ове чињенице у обзир, наша велика и смирена жеља, која је била и иницијатор писања ових текстова, јесте да се сви ови светитељи, наши давнашњи суграђани, уведу, ако Бог да и прилике дозволе, поименице у наш црквени календар и Синаксар, а можда једног дана, да се изгради и црква посвећена овим мученицима чија су имена заувек записана у Књиги Живота.

Православље, новина Српске Патријаршије

Link | Leave a comment | Share

Comments {0}